Američki političar i borac protiv klimatskih promena Al Gor, i Medjuvladin panel Ujedinjenih nacija za klimatske promene, dobitnici su ovogodišnje Nobelove nagrade za mir. Izbor ovogodišnjeg laureata zaprepastio je češkog predsednika Vaclava Klausa, koji smatra da je globalno otopljavanje mit i pita se kakve veze imaju klimatske promene sa mirom u svetu, a švedski mirovni aktivista Jan Oberg smatra da čovek koji bombardovao Srbiju ne zaslužuje Nobelovu nagradu.
Američki političar i borac protiv klimatskih promena Al Gor, i Medjuvladin panel Ujedinjenih nacija za klimatske promene (IPCC), dobitnici su ovogodišnje Nobelove nagrade za mir, saopšteno je u Oslu.
Gor (59) je bio potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država za vreme mandata Bila Klintona, a 2000. godine neuspešno se i sam kandidovao za Belu kuću.
Gor se vratio na javnu scenu angažovanjem za zaštitu životne sredine, a njegov dokumentarni film o globalnom zagrevanju "Neprijatna istina" (An Inconvenient Truth) osvojio je Oskara.
U obrazloženju Nobelovog komiteta se ističe da je Gorova "snažna posvećenost, izražena kroz političke aktivnosti, filmove i knjige, ojačala borbu protiv klimatskih promena".
Komitet je naveo da je IPCC stvorio "konsenzus o povezanosti čovekove aktivnosti i globalnog zagrevanja". Predstavnica IPCC Karola Traverso bila je iznenadjena današnjom nagradom. "Bili bismo srećni čak i da je samo on (Gor) dobio nagradu zato što je shvatio značaj ove teme", dodala je.
IPCC okuplja 2.500 naučnika iz više od 130 zemalja, a UN su ga formirale 1988. godine za pomoć zemljama u borbi protiv klimatskih promena.
Nobelov laureat primiće zlatnu medalju, diplomu i novčanu nagradu u iznosu od 1,08 miliona evra.
Vaclav Klaus nema šta da doda, poručio je portparol češkog predsednika Petr Hajek na lavinu molbi čeških i stranih novinara da Klaus prokomentariše ovogodišnji izbor Nobelovog komiteta.
Takva potražnja za Klausovom reakcijom vlada zato što je češki predsednik jedan od retkih, a glavni medju državnicima, zagovornik teze da je globalno otopljavanje mit o kome, kako je Klaus ove godine rekao "ne može da govori niko normalan, valjda samo Al Gor".
Portparol je ipak dodao samo da je Klaus pomalo iznenadjen što je Gor dobio baš nagradu za mir. "Povezanost njegovih aktivnosti sa svetskim mirom nejasna je. Pre se čini da to što Gor osporava kamene temelje naše civlizacije ne doprinosi baš mnogo miru", stoji u saopštenju predsednikovog portparola.
Za razliku od Klausa, ostali svetski lideri pozdravili su odluku Komiteta za Nobelovu nagradu. "Sada je, uglavnom zahvaljujući lucidnim i dobro dokumentovanim otkrićima Panela UN bez sumnje dokazano da se klimatske promene dešavaju i da su u velikoj meri proizvod ljudskih aktivnosti. Kao rezultat, sada postoji momentum za akciju širom sveta i priznanje UN kao foruma u okviru kojem će biti postignut sporazum o tome", rekao je jedan portparol UN citirajući generalnog sekretara Ban Ki-Muna.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ocenio je da je rad Ala Gora i Panela UN bio "inspiracija i za političare i za gradjane" i dodao da "EU ostaje predana svojim ambicioznim ciljevima na tom polju".
Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je da je Al Gor godinama radio "kao niko drugi kako bi skrenuo pažnju svetu na potrebu za strategijom za borbu protiv klimatskih promena".
"Al Gor je bio inspirativan u skretanju pažnje širom sveta na ovo ključno pitanje. Rad Panela UN na izučavanju klimatskih promena bio je vitalan i oni sada vode proces u kojem će sve zemlje raditi zajedno kako bi se ublažili efekti klimatskih promena", izjavio je britanski premijer Gordon Braun.
Šef programa WWF o klimatskim promenama Hans Verlome izjavio je da je ova nagrada "jasno priznanje sve većeg globalnog pokreta da se zaustave klimatske promene" i dodao da se divi radu Panela UN i da je zahvalan Alu Goru na zastupanju tog cilja.
Bivši poljski predsednik i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1983, Leh Valensa izjavio je da se "mora istaći da su ljudi zagadili ovaj svet". "Drago mi je što je Al Gor izabran jer je učinio mnogo u zaštiti okoline. Opasnost našoj planeti (koju predstavljaju klimatske promene) veća je od atomske bombe", rekao je Valensa.
Gor, koji je u proteklih godinu dana zbog angažovanja u podizanju svesti javnosti o posledicama klimatskih promena dobio i nagradu američke filmske akademije "Oskar" i televizijsku nagradu "Emi", izjavljivao je, mada ne preterano ubedljivo, da ga predsednička trka ne interesuje.
Nobelova nagrada donela mu je novu šansu za besplatnu reklamu na američkim televizijskim mrežama, što bi, uz pristojan rejting medju demokratama, moglo predstavljati ozbiljan razlog za razmišljanje o mogućoj kandidaturi.
Ipak, američki politički stratezi su već prilično sigurni da će kandidat demokrata na predstojećim izborima biti Hilari Rodam Klinton, koja trenutno uživa podršku oko 40 odsto liberalnih birača u SAD Ili čak 20 odsto više od "rok zvezde" medju kandidatima, tamnoputog Baraka Obame, od koga se očekuje ozbiljna marketinška ofanziva ne bi li uspeo da nadoknadi zaostatak za Klintonovom.
Podršku Goru je, neočekivano, na izvestan način dala Bela kuća, koja je izrazila zadovoljstvo što je Nobelova nagrada za mir završila u rukama jednog Amerikanca.
Gor je nagradu dobio upravo zbog ozbiljnih kritika koje je izrekao na račun administracije predsednika Džordža Buša i njenog upornog odbijanja da se suoči sa posledicama globalnog zagrevanja.
Ipak, pažnju Bele kuće su privukli podaci da bi, za nekoliko decenija, zbog podizanja nivoa mora SAD mogle ostati bez Menhetna i delova Floride.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun takodje je pozdravio odluku Švedske akademije, naglašavajući da "treba iskoristiti pozitivan zamah, nastao dodeljivanjem nagrada" Goru I IPČ-u.
"Gorova uloga dokaz je kako pojedinci i gradjansko društvo mogu igrati ozbiljnu ulogu u podizanju svesti i reagovanju na svetski značajne probleme", rekao je Ban.
Oberg je u saopštenju dostavljenom Tanjugu, ocenio da će odluka da Goru bude dodeljena Nobelova nagrada "dalje srozati" reputaciju tog priznanja.
"Al Gor - potpredsednik pod Bilom Klintonom od 1993. do 2001. godine - nikada nije bio niti je bio vidjen kao čovek mira (...) Klinton i Gor su u stvari radili da stvore vojne saveznike Sjedinjenih Američkih Država svuda oko Rusije i time su propustili najveću šansu u istoriji da se uspostavi novi svetski poredak", rekao je Oberg.
"Bombardovali su Srbiju u suprotnosti sa medjunarodnim pravom i bez mandata Saveta bezbednosti UN, na osnovu slabog poznavanja Jugoslavije i propagande o genocidu koja je stvorila bednu situaciju u kojoj se Kosovo danas nalazi", podsetio je Oberg, direktor Transnacionalne fondacije za istraživanje budućnosti i mira (TFF), sa sedištem u švedskom gradu Lundu.
(agencije/MONDO)
Gor (59) je bio potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država za vreme mandata Bila Klintona, a 2000. godine neuspešno se i sam kandidovao za Belu kuću.
Gor se vratio na javnu scenu angažovanjem za zaštitu životne sredine, a njegov dokumentarni film o globalnom zagrevanju "Neprijatna istina" (An Inconvenient Truth) osvojio je Oskara.
U obrazloženju Nobelovog komiteta se ističe da je Gorova "snažna posvećenost, izražena kroz političke aktivnosti, filmove i knjige, ojačala borbu protiv klimatskih promena".
Komitet je naveo da je IPCC stvorio "konsenzus o povezanosti čovekove aktivnosti i globalnog zagrevanja". Predstavnica IPCC Karola Traverso bila je iznenadjena današnjom nagradom. "Bili bismo srećni čak i da je samo on (Gor) dobio nagradu zato što je shvatio značaj ove teme", dodala je.
IPCC okuplja 2.500 naučnika iz više od 130 zemalja, a UN su ga formirale 1988. godine za pomoć zemljama u borbi protiv klimatskih promena.
Nobelov laureat primiće zlatnu medalju, diplomu i novčanu nagradu u iznosu od 1,08 miliona evra.
Klaus: Kakve veze ima klima s mirom?
Predsednik Vaclav Klaus ostao je bez reči na vest da su ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir dobili Al Gor i Medjunarodni panel klimatologa i to za borbu protiv globalnog otopljavanja.Vaclav Klaus nema šta da doda, poručio je portparol češkog predsednika Petr Hajek na lavinu molbi čeških i stranih novinara da Klaus prokomentariše ovogodišnji izbor Nobelovog komiteta.
Takva potražnja za Klausovom reakcijom vlada zato što je češki predsednik jedan od retkih, a glavni medju državnicima, zagovornik teze da je globalno otopljavanje mit o kome, kako je Klaus ove godine rekao "ne može da govori niko normalan, valjda samo Al Gor".
Portparol je ipak dodao samo da je Klaus pomalo iznenadjen što je Gor dobio baš nagradu za mir. "Povezanost njegovih aktivnosti sa svetskim mirom nejasna je. Pre se čini da to što Gor osporava kamene temelje naše civlizacije ne doprinosi baš mnogo miru", stoji u saopštenju predsednikovog portparola.
Za razliku od Klausa, ostali svetski lideri pozdravili su odluku Komiteta za Nobelovu nagradu. "Sada je, uglavnom zahvaljujući lucidnim i dobro dokumentovanim otkrićima Panela UN bez sumnje dokazano da se klimatske promene dešavaju i da su u velikoj meri proizvod ljudskih aktivnosti. Kao rezultat, sada postoji momentum za akciju širom sveta i priznanje UN kao foruma u okviru kojem će biti postignut sporazum o tome", rekao je jedan portparol UN citirajući generalnog sekretara Ban Ki-Muna.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ocenio je da je rad Ala Gora i Panela UN bio "inspiracija i za političare i za gradjane" i dodao da "EU ostaje predana svojim ambicioznim ciljevima na tom polju".
Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je da je Al Gor godinama radio "kao niko drugi kako bi skrenuo pažnju svetu na potrebu za strategijom za borbu protiv klimatskih promena".
"Al Gor je bio inspirativan u skretanju pažnje širom sveta na ovo ključno pitanje. Rad Panela UN na izučavanju klimatskih promena bio je vitalan i oni sada vode proces u kojem će sve zemlje raditi zajedno kako bi se ublažili efekti klimatskih promena", izjavio je britanski premijer Gordon Braun.
Šef programa WWF o klimatskim promenama Hans Verlome izjavio je da je ova nagrada "jasno priznanje sve većeg globalnog pokreta da se zaustave klimatske promene" i dodao da se divi radu Panela UN i da je zahvalan Alu Goru na zastupanju tog cilja.
Bivši poljski predsednik i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1983, Leh Valensa izjavio je da se "mora istaći da su ljudi zagadili ovaj svet". "Drago mi je što je Al Gor izabran jer je učinio mnogo u zaštiti okoline. Opasnost našoj planeti (koju predstavljaju klimatske promene) veća je od atomske bombe", rekao je Valensa.
Atipični američki heroj
Američki demokrati i liberali sa oduševljenjem su primili vest o dobitniku Nobelove nagrade za mir, izražavajući, istovremeno, očekivanje da bi popularni Al Gor mogao, uprkos ranijim izjavama, da se uključi u trku za Belu kuću.Gor, koji je u proteklih godinu dana zbog angažovanja u podizanju svesti javnosti o posledicama klimatskih promena dobio i nagradu američke filmske akademije "Oskar" i televizijsku nagradu "Emi", izjavljivao je, mada ne preterano ubedljivo, da ga predsednička trka ne interesuje.
Nobelova nagrada donela mu je novu šansu za besplatnu reklamu na američkim televizijskim mrežama, što bi, uz pristojan rejting medju demokratama, moglo predstavljati ozbiljan razlog za razmišljanje o mogućoj kandidaturi.
Ipak, američki politički stratezi su već prilično sigurni da će kandidat demokrata na predstojećim izborima biti Hilari Rodam Klinton, koja trenutno uživa podršku oko 40 odsto liberalnih birača u SAD Ili čak 20 odsto više od "rok zvezde" medju kandidatima, tamnoputog Baraka Obame, od koga se očekuje ozbiljna marketinška ofanziva ne bi li uspeo da nadoknadi zaostatak za Klintonovom.
Podršku Goru je, neočekivano, na izvestan način dala Bela kuća, koja je izrazila zadovoljstvo što je Nobelova nagrada za mir završila u rukama jednog Amerikanca.
Gor je nagradu dobio upravo zbog ozbiljnih kritika koje je izrekao na račun administracije predsednika Džordža Buša i njenog upornog odbijanja da se suoči sa posledicama globalnog zagrevanja.
Ipak, pažnju Bele kuće su privukli podaci da bi, za nekoliko decenija, zbog podizanja nivoa mora SAD mogle ostati bez Menhetna i delova Floride.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun takodje je pozdravio odluku Švedske akademije, naglašavajući da "treba iskoristiti pozitivan zamah, nastao dodeljivanjem nagrada" Goru I IPČ-u.
"Gorova uloga dokaz je kako pojedinci i gradjansko društvo mogu igrati ozbiljnu ulogu u podizanju svesti i reagovanju na svetski značajne probleme", rekao je Ban.
Oberg: Čovek koji je bombardovao Srbiju ne zaslužuje Nobela
"Bivši američki potpredsednik Al Gor nije zaslužio Nobelovu nagradu za mir koja mu je danas dodeljena jer je bio jedan od ključnih učesnika bombardovanja Srbije bez mandata Saveta bezbednosti UN 1999. godine", izjavio je Jan Oberg, jedan od vodećih svetskih stručnjaka iz oblasti mirovnih studija.Oberg je u saopštenju dostavljenom Tanjugu, ocenio da će odluka da Goru bude dodeljena Nobelova nagrada "dalje srozati" reputaciju tog priznanja.
"Al Gor - potpredsednik pod Bilom Klintonom od 1993. do 2001. godine - nikada nije bio niti je bio vidjen kao čovek mira (...) Klinton i Gor su u stvari radili da stvore vojne saveznike Sjedinjenih Američkih Država svuda oko Rusije i time su propustili najveću šansu u istoriji da se uspostavi novi svetski poredak", rekao je Oberg.
"Bombardovali su Srbiju u suprotnosti sa medjunarodnim pravom i bez mandata Saveta bezbednosti UN, na osnovu slabog poznavanja Jugoslavije i propagande o genocidu koja je stvorila bednu situaciju u kojoj se Kosovo danas nalazi", podsetio je Oberg, direktor Transnacionalne fondacije za istraživanje budućnosti i mira (TFF), sa sedištem u švedskom gradu Lundu.
(agencije/MONDO)
