U pismu ministru rudarstva i energetike Aleksandru Antiću, ministru privrede Željku Sertiću i ministru finasija Dušanu Vujoviću, Sindikat preduzeća navodi da "problem smenskog rada datira još od stupanja na snagu prethodnog Zakona o radu 2005. godine".

"Od tada se nije imalo razumevanja ni volje u resornom ministarstvu, a posebno u ministarstvu finansija da se pronađe adekvatno resenje za nastali problem. Rešenje se nije imalo ni za radnike ostalih državnih preduzeća: Kolubare, TNNT, Kostolca, Železnice i drugih", stoji u pismu.

"Rudari JP PEU Resavice su ovih dana svojim tužbama blokirali jedan od računa preduzeća, nažalost, počeli i da plene rudničku imovinu", navodi se u pismu ministrima, dostavljenom danas Tanjugu.

Reprezentativni sindikati su pozvali poslovodstvo i rudare da pronađu sporazumno rešnje kako nebi došlo do prekida proizvodnje u rudnicima.

"Nažalost, sporazuma nema na vidiku a usijana atmosfera u našim jamama je sve veća i žešća. Nezadovoljni su oni koji su tužili a ne mogu da naplate sudske presude, nezadovoljni su i oni koji nisu tužili a posebno su nezadovoljni rudari prve smene čiji je rad ovim presudama, krajnje omalovažen", navode sindikati.

Nezadovoljni su svi jer je ugrožen normalan rad i budućnost rudnika, ocenjuju sindikati.

U pismu, koje je potpisao predsednik sindikata Goran Nikolić, se podseća da je "država Srbija 2005. godine donela famozni zakon, a da nije obezbedila finansijska sredstva za njegovo sprovođenje i jasno je, što je sud i potvrdio, da država mora da reši ovaj problem".

Sindikat se, "u ime rudara JP PEU", zahvaljuje ministarstvima "na doprinosu sprovođenja plana konsolidacije preduzeća i obezbeđivanju subvencija za normalan rad u 2015. godini, kao i garanciji Vlade za prvu tranšu neophodnog kredita za modernizaciju rudnika".

Generalni direktor JP PEU Vladan Milošević, izjavio je ranije Tanjugu, da je Vlada u predlogu budžeta za 2015. godinu, za JP PEU, predvidela subvencije u iznosu 4,47 milijarde dinara "što je dovoljno za normalno funkcionisanje preduzeća" i obezbdila garanciju za kredit od 10 miliona evra za modernizaciju rudnika.