The New York Times prenosi da je Rajs to rekla na suđenju bivšem zvaničniku CIA Džefriju Sterlingu zbog curenja podataka.

Tajms navodi i da je sama Kondoliza Rajs pokušala da uradi to isto kada je bila suočena s novinarom i urednikom tog njuroškog lista.

Rajs je na svedočenju opisala kako je Bela kuća ubedila urednike Njujork tajmsa da ne objave članak o tajnoj operaciji za ometanje nuklearnog programa Irana, koji je napisao novinar Džejms Risen. Detalji programa su kasnije objavljeni u njegovoj knjizi.

U operaciji u Iranu učestvovao je jedan bivši ruski naučnik koji je, radeći za CIA, dao Teheranu planove koji su namerno bili pogrešni. U Risenovoj knjizi navodi se da je, međutim, progam pogrešno vođen i da je Iran brzo otrkrio greške, što je vlada SAD osporila.

Po beleškama sa sastanka u Beloj kući, direktor CIA Džordž Tenet je, međutim, rekao Risenu i urednici Tajmsa da program nije bio pogrešno vođen i da Iran nije otrkio greške.

CIA je pripremila izjavu za Kondolizu Rajs koja je rekla da bi obelodanjivanje programa ugrozilo ne samo bivšeg ruskog naučnika koji je postao državljanin SAD, već bi i "moglo doprineti smrti miliona nevinih žrtava" u slučaju iranskog nuklearnog napada.

Rajs je rekla da je tražila od Njujork tajmsa da uništi sva dokumenta i beleške o tom programu.

Za vreme predsednika Džordža Buša mlađeg, Bela kuća je tražila od novinara da ne objavljuju najspornije aspekte rata protiv terorizma: postojanje tajnog zatvora na Tajlandu, program ispitivanja i pritvaranja u CIA, prisluškivanje bez odobrenja suda, kao i nadizranje finansijskih transakcija.

Administracija predsednika Baraka Obama ubedila je novinare da ne objave vest o postojanju baze za bespiltone letelice u Saudijskoj Arabiji, ime zemlje u kojoj je razmatran napad bespilotnom letelicom na državljanina SAD, činjencu da je diplomata uhapšen u Pakistanu bio čovek CIA, kao i da je američki biznismen koji je radio za tu špijunsku agenciju nestao u Iranu.