Američki ''partneri u kriminalu" iz Evrope moraju da reaguju posle izveštaja Senata o torturi u kojem su navedene informacije da su postojale tajne lokacije u Litvaniji, Poljskoj i Rumuniji, kako navodi AI.

Vlade Nemačke, Velike Britanije i Makedonije navedeno je da su olakšavale ove poslove u dosluhu sa CIA u zamenu za milione dolara, stoji u izveštaju AI uz napomenu da bez evropske pomoći SAD ne bi mogle da tajno pritvaraju ljude godinama unazad.

"Vreme demantija i prikrivanja je isteklo. Vlade ne mogu više da se oslanjaju na neosnovane razloge 'nacionalne bezbednosti' tražeći državnu tajnost i skrivanje svoje uloge u mučenju i nestanku ljudi", rekla je Džulija Hol iz AI.

Ona je ocenila da je "zapanjujuće" napuštanje vladavine zakona vlade SAD posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine pružajući osnov svim ostalim vladama da posegnu za istom praksom.

Ona je navela da svi zakoni za borbu protiv terorizma, kao i politika i praksa, moraju da očuvaju ljudska prava i da je ovaj princip posebno važan sada u osetljivom trenutku za Evropu posle terorističkih napada u Parizu.

Posle izveštaja Senata dvojica bivših poljskih zvaničnika priznali su da je postojao tajni zatvor "„Plavo polje"“ u kojem su zatvorenici mučeni polivanjem vodom, povlačenjem okidača na praznim puškama uperenim u glavu, uključivanjem električne bušilice ispred lica, kao i pretnjama o seksualnom zlostavljanju majke jednog od zarobljenih.

Priznanje je stiglo i od bivšeg načelnika rumunske obaveštajne službe, o postojanju jednog ili dva tajna zatvora, a kako je objasnio, njihovo otvaranje bio je deo napora Rumunije da dobije članstvo u NATO.

U izveštaju Senata navedeno je da se u Rumuniji nalazio tajni zatvor "Crno polje", kao i da je Bukurešt dobio milione dolara od američke vlade.

"Ljubičasto polje" bio je naziv za litvanski tajni zatvor, a da je postojao potvrdio je jedan od tamošnjih parlamentaraca, dok je Velika Britanija bila tranzitna tačka ka zatvoru Gvantanamo i drugim odredištima.

Makedonska vlada nije komentarisala navode iz izveštaja o njenom učešću u tajnim operacijama, dok nemačka vlada još nije istražila ulogu svoje zemlje u postupanju protiv nemačkog građanina Kaleda el Masrija, čiji se slučaj našao 2012. godine pred Evropskim sudom za ljudska prava.