Početak ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma obeležila je burna rasprava predstavnika OPEK i najvećih energetskih kompanija o ceni nafte "koja ugrožava razvoj i ulaganje".
To preti da uztdrma svetsku privredu mnogo više nego što je saad tišti kriza u Ukrajini i navodna ruska politička ekspanzija na zapad preko energetike.
Čelnik italijanske energetske kompanije Eni Spa Klaudio Deskalzi izjavio je da bi zbog velikog smanjenja ulaganja u nove bušotine moglo da dođe do poremećaja u snabdevanju, a potom do naglog dramatičnog rasta cena nafte.
Ukoliko OPEK ne preduzme sve mere da se cena nafte stabilizuje, za nekoliko godina barel bismo mogli da plaćamo 200 dolara, upozorio je Deskalzi, prenosi Rojeters.
Svima je neophodna stabilnost. OPEK je centralna banka za tršište nafte i mora da osigura stabilne cene, kako bismo svi mogli nesmetano da nastavimo sa investicijama, rekao je Deskalzi.
Aktuelnu politiku OPEK u Davosu je branio i prvi čovek saudijske državne kompanije Saudi aramko Halid al Falih, koji je istakao da će tržište nafte doći u ravnotežu, mada će, kako je rekao, za biti potrebno neko vreme.
On očekuje da će se niske cene nafte zadržati i u narednih 12 do 18 meseci, a onda će početi da rastu, onoliko koliko Amerika bude smanivala proizvodnju iz uljnih škriljaca.
Uprkos njegovim i brojnim drugim upozorenjima, članice OPEK su u Davosu saopštile da ne odustaju od sadašnje politike cena.
Da smo u novembru smanjili proizvodnju, sada bismo ponovo morali da je smanjimo, a proizvođači nafte koji nisu članovi OPEK bi je povećavali, rekao je generalni sekretar OPEK Abudulah al Badri.
Cene će ponovo rasti. U životu sam već video ovakve cikluise tri ili četiri puta, kazao je Al Badri i naglasio da sadašnja politika nije uperena ni protiv Rusije, ni protiv SAD, ni protiv Irana.
Iako je trebalo da bude možda i glavna tema skupa, Ukrajina je pala u zasenak zbog crnog zlata. Predsednik Ukrajine Petro Porošenko ipak je istakao danas da se na teritoriji njegove zemlje nalazi najmanje 9.000 ruskih vojnika, upozorivši da je reč o agresiji i da je situacija na istoku Ukrajine poslednjih dana veoma zabrinjavajuća. "Oko 9.000 vojnika Ruske Federacije nalazi se na mojoj teritoriji, uključujući najmanje 500 tenkova i teške artiljerije, kao i oklopnih vozila".
Čelnik francuske energetske kompanije Total Patrik Pujan izneo je sumornu prognozu da će, zbog ovakve politike cena, koja onemogućava ulaganja u nova nalazišta, 2030. godine svetu nedostajati 50 miliona barela dnevno.
Postojeće bušotine se prirodno smanjuju pet odsto godišnje, što znači da će do 2030. nestati više od polovine sadašnje globalne proizvodnje. Da bismo nadoknadili tih 50 miliona barela dnevno neophodno je da se sada obezbede značajne investicije, što ovakve cene onemogućavaju, rekao je Pujan tokom rasprave u Davosu.
Prema njegovim rečima, Total će biti primoran da ove godine smanji kapitalna ulaganja za 10 procenata, odnosno za više od dve i po milijarde dolara, pa će morati značajno da redukuje investicije u Severnom moru.
NESAGLASNOST OKO MILIONSKE INTERVENCIJE ECB
Vodeći ekonomisti nisu postigli saglasnost u vezi sa najavljenom odlukom Evropske centralne banke da kupi državne obveznice, što je, prema ocenama iz Nemačke, (loša) mera bez presedana u borbi protiv deflacije.
Predsednik odbora direktora UBS banke Aksel Veber rekao je da je Evropa propustila dobru priliku kako bi uradila neke preko potrebne stvari u daleko bezbrižnijem okruženju, odnosno da je protraćila je tri godine kako bi sprovela neophodne ekonomske reforme.
"Prema mom mišljenju, ECB ne sme ići predaleko, jer sa većim delovanjem daje podsticaj vladama da rade manje", istakao je Veber, koji je 2011. godine podneo ostavku na funkciju guvernera Nemačke centralne banke zbog protivljenja programu otkupa obveznica.
Agencija Blumberg navodi, pozivajući se na neimenovane zvaničnike ECB, da je moguće da će banka na sutrašnjem sastanku doneeti i drugačiju odluku u pogledu vrednosti takozvanog kvantitativnog labavljenja, a kupovina obveznica neće početi pre 1. marta.
Ekonomisti koji su učestovali u Blumbergovoj anketi procenili su da će predsednik ECB Mario Dragi najaviti 550 milijardi evra "težak" program otkupa državnih obveznica, što bi bila najveća dosadašnja inicijativa banke u okviru nastojanja da odbrani evrozonu od deflacije.
Bivši član Monetarnog komiteta Centralne banke Engleske Adam Posen izjavio je da je pretnja od deflacije prevelika da bi bila ignorisana.
"Opasnost predstavljaju ljudi koji se protive programu kvantitativnog labavljenja, koji, po mom mišljenju, greše i pokušavaju da taj program propadne", izjavio je Posen.
Averzija Nemačke prema novom programu ECB pojavila se i u današnjoj izjavi bivšeg ekonomiste ECB Jirgena Štarka koji je rekao da su deflatorni strahovi u evrozoni preuveličani i iskorišćeni kao izgovor za pokretanje novih kontroverznih mera.
