Visoki predstavnici država članica EU, okupljeni na samitu u glavnom gradu Portugalije, postigli su u noći izmedju četvrtka i petka novi, Lisabonski sporazum, o reformama institucija Unije - koji bi trebalo da zameni neuspešni pokušaj stvaranja ustava EU. Na samitu je odlučeno i da se Bugarskoj dozvoli pisanje "evra" ćirilicom.
Visoki predstavnici država članica Evropske unije (EU), okupljeni na samitu u glavnom gradu Portugalije, postigli su u noći izmedju četvrtka i petka novi, Lisabonski sporazum, o reformama institucija Unije.
Portugalski premijer Žoze Sokrateš, koji je predsedavao samitom EU, izjavio je da će sporazum biti potpisan u Lisabonu 13. decembra, i da bi, pod uslovom da ga prethodno ratifikuju svih 27 zemalja članica, stupio na snagu 2009. godine.
"Ovim sporazumom Evropa pokazuje da se Evropski projekat nastavlja. Sada možemo da sa poverenjem gledamo u buducćnost", rekao je Sokrateš, a prenela agencija Rojters.
Na otvaranju samita, lideri država članica EU izrazili su optimizam da će biti prevazidjene zamerke koje su iznele Poljska i Italija oko ovog sporazuma, čime bi bila okončana desetogodišnja debata o ustrojstvu Unije
Zvanična Varšava je, pre početka samita, zapretila da će odložiti postizanje sporazuma ukoliko ne budu razmotreni poljski zahtevi o novom sistemu glasanja u EU, dok je Italija tražila veći broj mesta u Evropskom parlamentu.
Usvajanjem sporazuma je okončana kriza koju su pokrenuli holandski i francuski glasači kada su 2005. odbacili Evropski ustav i otvorili put za sporazum koji uključuje duže predsedavanje Unijom i veća ovlašćenja šefu za spoljnu politiku.
Sporazum, koji nije koncipiran kao ustav, niti pominje himnu i zastavu EU, će takodje obezbediti demokratskiji sistem donošenja odluka i veću ulogu za evropski i nacionalne parlamente.
Portugalski glavni radnički sindikati održali su juče, kako se ocenjuje, najveće demostracije u poslednjih 20 godina, da bi izrazili neslaganje sa novom reformom tržišta radne snage prema danskom modelu "prilagodljivost uz sigurnost".
Organizatori protesta su okupili 200.000 ljudi ispred mesta održavanja samita, kako bi izrazili svoj protest protiv takvog modela reformi u EU, ali i ekonomske politike portugalskog socijalističkog premijera Sokrateša.
Dogovor izmedju predstavnika EU postignut je kasno sinoć, nakon što su lideri u poslednji čas pristali na ustupak Poljskoj i Italiji. S Poljskom je postignut sporazum o odredbi prema kojoj će male grupe zemalja moći da odlože sprovodjenje odluka Unije, dok je Italiji omogućeno da dobije još jedan mandat u Evropskom parlamentu.
"Ako ništa drugo, dobro je što je sve sada završeno. Sada moramo da nastavimo da radimo na tome da ugovor bude ratifikovan u svim državama članicama, a to neće biti lako", izjavio je ministar inostranih poslova Luksemburga Žan Aselborn.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio na konferenciji za novinare da reforme još nisu gotove i najavio da predstoji dalji posao. "Sa ovima institucijama danas možemo da vodimo računa o najvažnijim prioritetima naših gradjana", istakao je Barozo.
Britanski šef diplopmatije Dejvid Miliband izjavio je da sporazum koji su postigli lideri Unije znači kraj šestogodišnjeg perioda pokušaja intitucionalnih reformi, dok francuski predsednik Nikola Sarkozi nije želeo da komentariše dogovor.
Poljske vlasti su, po svemu sudeći, najzadovoljnije postignutim sporazumom. "Poljska je postigla sve što je želela", izjavio novinarima drugog dana samita poljski predsednik Leh Kačinjski.
Predvidjeno je da Ugovor iz Lisabona bude postpisan 13. decembra u glavnom gradu Portugala, nakon čega sledi ratifikacija u svim državama članicama.
To je "simboličko rešenje" pitanja koje je važno za očuvanje bugarskog identiteta u okviru EU, izjavio je Prvanov na pres konferenciji u Lisabonu, gde prisustvuje neformalnom samitu EU, prenela je bugarska agencija BTA.
Bugarska je na samitu dobila podršku svih zemalja članica Unije da u svim zvaničnim dokumentima može pisati "evro".
Bugarski lider je rekao da Bugarska za to ima ozbiljne istorijske, lingvističke i legalne argumente, kao i da je uspela da ubedi one zemlje koje su po tom pitanju bile neodlučne.
Lideri EU pristali su da dozvole Bugarskoj to pravo, uprkos insistiranju Evropske centralne banke da naziv evropske valute bude pisan na isti način u svih 27 zemalja članica Unije, preneo je Rojters.
"Imamo osnova da primetimo da je bugarska diplomatija postigla važan uspeh. Još jednom ove godine, dokazali smo da imamo efikasnu spoljnu politiku i diplomatiju koja može rešiti probleme putem aktivnog dijaloga, na taktičan i profesionalan način", istakao je Prvanov.
To pitanje je rešeno bez kompromisa bugarske strane, naveo je on i dodao da je taktički kompromis bio načinjen u slučaju potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju izmedju EU i Crne Gore, što je pomoglo da bugarska pozicija bude bolje saslušana.
Bugarski predsednik je ponovio da je njegova zemlja i dalje najvatreniji zagovornik evropskih perspektiva za region zapadnog Balkana.
Braneći svoju poziciju po pitanju pisanja naziva evra, Bugarska se založila ne samo za svoj nacionalni interes, već i za interes ogromne zajednice koja koristi ćirilično pismo, a ima evropsku budućnost.
(MONDO/agencije)
Portugalski premijer Žoze Sokrateš, koji je predsedavao samitom EU, izjavio je da će sporazum biti potpisan u Lisabonu 13. decembra, i da bi, pod uslovom da ga prethodno ratifikuju svih 27 zemalja članica, stupio na snagu 2009. godine.
"Ovim sporazumom Evropa pokazuje da se Evropski projekat nastavlja. Sada možemo da sa poverenjem gledamo u buducćnost", rekao je Sokrateš, a prenela agencija Rojters.
Na otvaranju samita, lideri država članica EU izrazili su optimizam da će biti prevazidjene zamerke koje su iznele Poljska i Italija oko ovog sporazuma, čime bi bila okončana desetogodišnja debata o ustrojstvu Unije
Zvanična Varšava je, pre početka samita, zapretila da će odložiti postizanje sporazuma ukoliko ne budu razmotreni poljski zahtevi o novom sistemu glasanja u EU, dok je Italija tražila veći broj mesta u Evropskom parlamentu.
Usvajanjem sporazuma je okončana kriza koju su pokrenuli holandski i francuski glasači kada su 2005. odbacili Evropski ustav i otvorili put za sporazum koji uključuje duže predsedavanje Unijom i veća ovlašćenja šefu za spoljnu politiku.
Sporazum, koji nije koncipiran kao ustav, niti pominje himnu i zastavu EU, će takodje obezbediti demokratskiji sistem donošenja odluka i veću ulogu za evropski i nacionalne parlamente.
Portugalski glavni radnički sindikati održali su juče, kako se ocenjuje, najveće demostracije u poslednjih 20 godina, da bi izrazili neslaganje sa novom reformom tržišta radne snage prema danskom modelu "prilagodljivost uz sigurnost".
Organizatori protesta su okupili 200.000 ljudi ispred mesta održavanja samita, kako bi izrazili svoj protest protiv takvog modela reformi u EU, ali i ekonomske politike portugalskog socijalističkog premijera Sokrateša.
Svi zadovoljni, Sarkozi bez komentara
Žoze Sokrateš pozdravio je postizanje dogovora o ugovoru za reformu institucija Unije koje bi trebalo da zameni neuspešni pokušaj stvaranja ustava EU. "Ovo je važno poglavlje u istoriji Evrope. Evropa je sada jača, ima više samopuzdanja i spremna je da se suoči sa izazovima budućnosti", izjavio je portugalski premijer čija zemlja je predsedavajuća samitu EU koji se održava u Lisabonu, javljaju agencije.Dogovor izmedju predstavnika EU postignut je kasno sinoć, nakon što su lideri u poslednji čas pristali na ustupak Poljskoj i Italiji. S Poljskom je postignut sporazum o odredbi prema kojoj će male grupe zemalja moći da odlože sprovodjenje odluka Unije, dok je Italiji omogućeno da dobije još jedan mandat u Evropskom parlamentu.
"Ako ništa drugo, dobro je što je sve sada završeno. Sada moramo da nastavimo da radimo na tome da ugovor bude ratifikovan u svim državama članicama, a to neće biti lako", izjavio je ministar inostranih poslova Luksemburga Žan Aselborn.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio na konferenciji za novinare da reforme još nisu gotove i najavio da predstoji dalji posao. "Sa ovima institucijama danas možemo da vodimo računa o najvažnijim prioritetima naših gradjana", istakao je Barozo.
Britanski šef diplopmatije Dejvid Miliband izjavio je da sporazum koji su postigli lideri Unije znači kraj šestogodišnjeg perioda pokušaja intitucionalnih reformi, dok francuski predsednik Nikola Sarkozi nije želeo da komentariše dogovor.
Poljske vlasti su, po svemu sudeći, najzadovoljnije postignutim sporazumom. "Poljska je postigla sve što je želela", izjavio novinarima drugog dana samita poljski predsednik Leh Kačinjski.
Predvidjeno je da Ugovor iz Lisabona bude postpisan 13. decembra u glavnom gradu Portugala, nakon čega sledi ratifikacija u svim državama članicama.
Bugarska može da piše "evro" ćirilicom
Bugarski predsednik Georgi Prvanov nazvao je "istorijskom pravdom" odluku Evropske unije da naziv zajedničke evropske valute evra može da bude pisan ćirilicom.To je "simboličko rešenje" pitanja koje je važno za očuvanje bugarskog identiteta u okviru EU, izjavio je Prvanov na pres konferenciji u Lisabonu, gde prisustvuje neformalnom samitu EU, prenela je bugarska agencija BTA.
Bugarska je na samitu dobila podršku svih zemalja članica Unije da u svim zvaničnim dokumentima može pisati "evro".
Bugarski lider je rekao da Bugarska za to ima ozbiljne istorijske, lingvističke i legalne argumente, kao i da je uspela da ubedi one zemlje koje su po tom pitanju bile neodlučne.
Lideri EU pristali su da dozvole Bugarskoj to pravo, uprkos insistiranju Evropske centralne banke da naziv evropske valute bude pisan na isti način u svih 27 zemalja članica Unije, preneo je Rojters.
"Imamo osnova da primetimo da je bugarska diplomatija postigla važan uspeh. Još jednom ove godine, dokazali smo da imamo efikasnu spoljnu politiku i diplomatiju koja može rešiti probleme putem aktivnog dijaloga, na taktičan i profesionalan način", istakao je Prvanov.
To pitanje je rešeno bez kompromisa bugarske strane, naveo je on i dodao da je taktički kompromis bio načinjen u slučaju potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju izmedju EU i Crne Gore, što je pomoglo da bugarska pozicija bude bolje saslušana.
Bugarski predsednik je ponovio da je njegova zemlja i dalje najvatreniji zagovornik evropskih perspektiva za region zapadnog Balkana.
Braneći svoju poziciju po pitanju pisanja naziva evra, Bugarska se založila ne samo za svoj nacionalni interes, već i za interes ogromne zajednice koja koristi ćirilično pismo, a ima evropsku budućnost.
(MONDO/agencije)
