Bivša pakistanska premijerka Benazir Buto izjavila je da će nastaviti borbu za demokratiju u Pakistanu, uprkos bombaškom napadu na njen konvoj u Karačiju, tokom povratka u zemlju, posle osam godina egzila. U napadu je poginulo 136 ljudi, a oko 300 je ranjeno. Talibanski vodja Bajtulah Mehsud odbacio bilo kakvu umešanost u bombaški napad na konvoj,
Bivša pakistanska premijerka Benazir Buto izjavila je da će nastaviti borbu za demokratiju u Pakistanu, uprkos bombaškom napadu na njen konvoj u Karačiju, tokom povratka u zemlju, posle osam godina egzila. U napadu je poginulo 136 ljudi, a oko 300 je ranjeno.
"Napad je izveden na sve ono što ja predstavljam. Reč je o napadu na demokratiju, jedinstvo i integritet Pakistana", ocenila je bivša premijerka.
"Ja i moji saradnici želimo da sačuvamo Pakistan, a da bismo ga sačuvali, želimo da sačuvamo demokratiju", rekla je Buto na konferenciji za novinare.
Ona je rekla da je spremna da rizikuje svoj život i slobodu, ali da ni ona ni njeni istomišljenici nisu spremni da "predaju zemlju ekstremistima".
U medjuvremenu je talibanski vodja Bajtulah Mehsud odbacio bilo kakvu umešanost u bombaški napad na konvoj, u kojem je poginulo 136 ljudi, a izmedju 250 i 300 je povredjeno.
"Nemam ništa sa tim", rekao je Mehsud u telefonskoj izjavi Rojtersu sa nepoznate lokacije.
Bilo je izveštaja da je Mehsud, koji deluje u Vaziristanu, plemenskoj regiji na granici s Avganistanom koja je postala centar aktivnosti Al Kaide i talibana, pretio Benazir Buto nakon sto je najavila povratak u Pakistan.
Njegovi borci drže u zatočeništvu više od 200 pakistanskih vojnika, koje su zarobili krajem augusta.
Drugi talibanski zapovednik u Vaziristanu, Hadži Omar, takodje je ove sedmice govorio da talibani nameravaju da ubiju Benazir Buto i predsednika Perveza Mušarafa zbog njihove podrške SAD u borbi protiv terorizma.
Spekuliše se i da bi napad mogao biti delo Al Kaide, dok forenzički stručnjaci pokušavaju da utvrde identitet bombaša-samoubice, saopštile su pakistanske vlasti.
Visoki zvaničnik pakistanske službe bezbednosti Gulam Muhamed Mohtarem, koji je ranije naveo da napad ima obeležja ekstremista povezanih sa talibanskim vodjom Baitulahom Mehsudom i Al Kaidom izjavio je da tim Benazir Buto, ponet slavljeničkom atmosferom zbog njenog povratka u zemlju, nije ozbiljno razmotrio potrebu za jačim merama bezbednosti.
"Uveliko smo strahovali od Mehsudovog napada i njegovih lokalnih saveznika i o tome smo obavestili Pakistansku narodnu partiju (na čijem čelu je Benazir Buto), ali su se oni okrenuli političkim pitanjima umesto da ozbiljno shvate našu zabrinutost", izjavio je Mohtarem.
Prema obaveštajnim saznanjima provincijske vlade, trojica ekstremista koji su povezani sa Mehsudom su doputovala u Karači uoči dolaska bivše premijerke, preneo je AP.
Odgovornost za napad još niko nije preuzeo, a prema poslednjim izveštajima, u napadu je poginulo 136 ljudi, dok je izmedju 250 i 300 povredjeno.
Policija iz Karačija je saopštila da su detektivi utvrdili kako se mladić koji je bacio bombu na kolonu u kojoj je bila Benazir Buto razneo 22 sekunde posle napada. Napadačeva glava je pronadjena u blizini mesta eksplozije i prebačena je u forenzičku laboratoriju kako bi se utvrdio njegov identitet.
Vlada u pokrajini Sind, čija je Karači prestonica, pozvala je Buto da odustane od planova da u koloni, koja će se sporo kretati 16 kilometara, prodje kroz desetomilionski Karači, ističući da će tako biti ranjiva na napade.
Iz stranke Benazir Buto je najavljeno da će ona predvoditi svoju stranku na parlamentarnim izborima u januaru 2008, bez obzira na napad.
Ona je optužila bivše funkcionere vojnog režima generala Zije ul-Haka, koji je pogubio njenog oca 1979, da su isplanirali ovaj samoubilački napad protiv nje. "Znam tačno ko želi da me ubije. To su zvaničnici bivšeg režima generala Mohamada Zije ul-Haka, koji danas stoji iza ekstremizma i fanatizma", rekla je ona.
Senator iz njene stranke Partija pakistanskog naroda (PPP) Safdar Abasi je rekao da će ona, "uprkos svemu ostati u Pakistanu".
Buto je nedavno uzburkala javnost u Pakistanu izjavom da će saradjivati sa SAD na hvatanju vodje Al Kaide Osame bin Ladena.
Butova je 1988. godine postala prva žena premijer u muslimanskom svetu. Nakon svrgavanja sa vlasti godinu dana kasnije, vraća se na vlast 1993. godine i ostaje do 1996. kada je smenjena zbog korupcije.
Tvrdila je da je reč o politički motivisanim optužbama, ali je ipak izabrala egzil umesto suočavanje sa njima.
General Pervez Mušaraf je preuzeo vlast u Pakistanu posle beskrvnog državnog udara, 1999. godine.
Buto se godinama zaricala da će se vratiti u Pakistan kako bi okončala vojni režim, ali se u poslednje vreme tvrdi da bi, uz tihi nagovor SAD, mogla da postane potencijalni saveznik generala Mušarafa. Uslov Buto je da se Mušaraf odrekne mesta glavnokomandujućeg moćnih pakistanskih oružanih snaga, a da protiv nje i njenih saradnika budu povučene optužbe za korupciju.
Prema Rojtersu, oko 20.000 pripadnika snaga bezbednosti je angažovano za zaštitu Buto. Pakistanske obaveštajne službe su upozorile da Al Kaida, talibani i pakistanske ekstremističke grupe planiraju samoubilačke bombaške napade na Buto, koja je, prema sopstvenim rečima, devedesetih godina nekoliko puta bila meta napada terorista.
Porodicu Buto u kojoj je Benazir, treća generacija nacionalnih političara, prati istorija nasilja. Njenog oca Zulfikara Ali Butoa, prvog pakistanskog premijera izabranog na nacionalnim izborima i za koga se smatra da je bio jedan od najsavremenijih domaćih političara, vojska je zbacila i posle sudjenja je obešen.
Dva brata Benazir su izgubila život pod misterioznim okolnostima - jedan ubijen u Karačiju, a drugi je nadjen mrtav u hotelu na francuskoj rivijeri.
(MONDO/agencije)
"Napad je izveden na sve ono što ja predstavljam. Reč je o napadu na demokratiju, jedinstvo i integritet Pakistana", ocenila je bivša premijerka.
"Ja i moji saradnici želimo da sačuvamo Pakistan, a da bismo ga sačuvali, želimo da sačuvamo demokratiju", rekla je Buto na konferenciji za novinare.
Ona je rekla da je spremna da rizikuje svoj život i slobodu, ali da ni ona ni njeni istomišljenici nisu spremni da "predaju zemlju ekstremistima".
U medjuvremenu je talibanski vodja Bajtulah Mehsud odbacio bilo kakvu umešanost u bombaški napad na konvoj, u kojem je poginulo 136 ljudi, a izmedju 250 i 300 je povredjeno.
"Nemam ništa sa tim", rekao je Mehsud u telefonskoj izjavi Rojtersu sa nepoznate lokacije.
Bilo je izveštaja da je Mehsud, koji deluje u Vaziristanu, plemenskoj regiji na granici s Avganistanom koja je postala centar aktivnosti Al Kaide i talibana, pretio Benazir Buto nakon sto je najavila povratak u Pakistan.
Njegovi borci drže u zatočeništvu više od 200 pakistanskih vojnika, koje su zarobili krajem augusta.
Drugi talibanski zapovednik u Vaziristanu, Hadži Omar, takodje je ove sedmice govorio da talibani nameravaju da ubiju Benazir Buto i predsednika Perveza Mušarafa zbog njihove podrške SAD u borbi protiv terorizma.
Spekuliše se i da bi napad mogao biti delo Al Kaide, dok forenzički stručnjaci pokušavaju da utvrde identitet bombaša-samoubice, saopštile su pakistanske vlasti.
Visoki zvaničnik pakistanske službe bezbednosti Gulam Muhamed Mohtarem, koji je ranije naveo da napad ima obeležja ekstremista povezanih sa talibanskim vodjom Baitulahom Mehsudom i Al Kaidom izjavio je da tim Benazir Buto, ponet slavljeničkom atmosferom zbog njenog povratka u zemlju, nije ozbiljno razmotrio potrebu za jačim merama bezbednosti.
"Uveliko smo strahovali od Mehsudovog napada i njegovih lokalnih saveznika i o tome smo obavestili Pakistansku narodnu partiju (na čijem čelu je Benazir Buto), ali su se oni okrenuli političkim pitanjima umesto da ozbiljno shvate našu zabrinutost", izjavio je Mohtarem.
Prema obaveštajnim saznanjima provincijske vlade, trojica ekstremista koji su povezani sa Mehsudom su doputovala u Karači uoči dolaska bivše premijerke, preneo je AP.
Odgovornost za napad još niko nije preuzeo, a prema poslednjim izveštajima, u napadu je poginulo 136 ljudi, dok je izmedju 250 i 300 povredjeno.
Policija iz Karačija je saopštila da su detektivi utvrdili kako se mladić koji je bacio bombu na kolonu u kojoj je bila Benazir Buto razneo 22 sekunde posle napada. Napadačeva glava je pronadjena u blizini mesta eksplozije i prebačena je u forenzičku laboratoriju kako bi se utvrdio njegov identitet.
Vlada u pokrajini Sind, čija je Karači prestonica, pozvala je Buto da odustane od planova da u koloni, koja će se sporo kretati 16 kilometara, prodje kroz desetomilionski Karači, ističući da će tako biti ranjiva na napade.
Iz stranke Benazir Buto je najavljeno da će ona predvoditi svoju stranku na parlamentarnim izborima u januaru 2008, bez obzira na napad.
Ona je optužila bivše funkcionere vojnog režima generala Zije ul-Haka, koji je pogubio njenog oca 1979, da su isplanirali ovaj samoubilački napad protiv nje. "Znam tačno ko želi da me ubije. To su zvaničnici bivšeg režima generala Mohamada Zije ul-Haka, koji danas stoji iza ekstremizma i fanatizma", rekla je ona.
Senator iz njene stranke Partija pakistanskog naroda (PPP) Safdar Abasi je rekao da će ona, "uprkos svemu ostati u Pakistanu".
Buto je nedavno uzburkala javnost u Pakistanu izjavom da će saradjivati sa SAD na hvatanju vodje Al Kaide Osame bin Ladena.
Treća generacija političara i istorija nasilja
Benazir Buto (54) se vratila u Pakistan kako bi na izborima u januaru predvodila Pakistansku narodnu stranku čiji je lider. Ona je 1999. godine otišla iz zemlje zbog optužbi za korupciju.Butova je 1988. godine postala prva žena premijer u muslimanskom svetu. Nakon svrgavanja sa vlasti godinu dana kasnije, vraća se na vlast 1993. godine i ostaje do 1996. kada je smenjena zbog korupcije.
Tvrdila je da je reč o politički motivisanim optužbama, ali je ipak izabrala egzil umesto suočavanje sa njima.
General Pervez Mušaraf je preuzeo vlast u Pakistanu posle beskrvnog državnog udara, 1999. godine.
Buto se godinama zaricala da će se vratiti u Pakistan kako bi okončala vojni režim, ali se u poslednje vreme tvrdi da bi, uz tihi nagovor SAD, mogla da postane potencijalni saveznik generala Mušarafa. Uslov Buto je da se Mušaraf odrekne mesta glavnokomandujućeg moćnih pakistanskih oružanih snaga, a da protiv nje i njenih saradnika budu povučene optužbe za korupciju.
Prema Rojtersu, oko 20.000 pripadnika snaga bezbednosti je angažovano za zaštitu Buto. Pakistanske obaveštajne službe su upozorile da Al Kaida, talibani i pakistanske ekstremističke grupe planiraju samoubilačke bombaške napade na Buto, koja je, prema sopstvenim rečima, devedesetih godina nekoliko puta bila meta napada terorista.
Porodicu Buto u kojoj je Benazir, treća generacija nacionalnih političara, prati istorija nasilja. Njenog oca Zulfikara Ali Butoa, prvog pakistanskog premijera izabranog na nacionalnim izborima i za koga se smatra da je bio jedan od najsavremenijih domaćih političara, vojska je zbacila i posle sudjenja je obešen.
Dva brata Benazir su izgubila život pod misterioznim okolnostima - jedan ubijen u Karačiju, a drugi je nadjen mrtav u hotelu na francuskoj rivijeri.
(MONDO/agencije)
