Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad stigao je u prvu zvaničnu posetu Jermenskoj prestonici, kako bi dve susedne zemlje ojačale ekonomske i političke veze. Ahmadinejad će se, tokom dvodnevne posete, sastati sa jermenskim predsednikom Robertom Kočarijanom, posetiti parlament i razgovarati sa profesorima i studentima Jermenskog državnog univerziteta.
Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad stigao je u prvu zvaničnu posetu Jermenskoj prestonici, kako bi dve susedne zemlje ojačale ekonomske i političke veze.Ahmadinedžad će se, tokom dvodnevne posete, sastati sa jermenskim predsednikom Robertom Kočarijanom, posetiti parlament i razgovarati sa profesorima i studentima Jermenskog državnog univerziteta.
Iranski predsednik će se takodje dotaći kontraverzne teme koja se tiče ubijanja Jermena u prvom svetskom ratu od strane otomanskih Turaka, i u utorak položiti venac za žrtve u memorijalnom centru.
Ubistvo 1.5 miliona Jermena, koji su hrišćani, smatra se prvim genocidom u 20 veku.
Jermenski predsednik Kočarijan je bio gost u Teheranu prošle godine, a u martu su dva predsednika zvanično otvorili prvi, jermenski segment cevovoda za prirodni gas koji treba da poveže ove dve zemlje.
Očekuje se da tokom Ahmadinedžadove posete Jerevanu dva predsednika razmotre plan razvoja energetskih potencijala i transportne saradnje u budućnosti.
Dve strane će možda potpisati sporazum o izgradnji naftovoda od Irana do Jermenije, rekao je jedan jermenski zvaničnik, tražeći da ostane anoniman jer nije ovlašćen da daje izjave za javnost.
Ruske kompanije su, u isto vreme, pokazale interes da izgrade rafineriju nafte u Jermeniji.
Iran i Jermenija, takodje, planiraju da izgrade dve hidro-elektrane na reci Araks, koja je prirodna granica izmedju dve zemlje.
U planu je i izgradnja železničke mreže, koja bi trebalo da poveže Iran i Jermeniju, a detalji bi trebalo da budu obelodanjeni do kraja godine, rekao je zamenik ministra za saobraćaj Grent Beglarijan.
Ova pruga će omogućiti Jermeniji izlaz na Persijski zaliv.
Jermenija je tražila od Irana pomoć u prevazilaženju ekonomske krize u koju je zapala posle zatvaranja granica sa Turskom i Azerbejdžanom.
Granice su zatvorene zbog sukoba u Nagorno-Karabaku, azerbejdžanskoj oblasti koja je nastanjena Jermenima koji ne priznaju vlast u Bakuu.
(Beta)
