Uz sve vojne počasti i poneki zvižduk na Košutovom trgu u Budimpešti podignuta je nacionalna zastava povodom 23. oktobra, praznika posvećenog 51. godišnjici revolucije i 18. rodjendanu Republike Madjarske.
Uz sve vojne počasti i poneki zvižduk na Košutovom trgu u Budimpešti podignuta je nacionalna zastava povodom 23. oktobra, praznika posvećenog 51. godišnjici revolucije i 18. rodjendanu Republike Madjarske.Pre toga šef države Laslo Šoljom je pozdravio počasnu gardu, a svečanom činu su prisustvovali i premijer Ferenc Djurčanj, predsednica Parlamenta Katalin Sili, predsednik Ustavnog suda Mihalj Bihari i predsednik Vrhovnog suda Madjarske Zoltan Lomnici.
Policija je napravila kordon oko trga i samog parlamentarnog zdanja, ali je grupa demonstranata iz prilične udaljenosti pokušala da, upravo dok se emitovala himna, povicima i zvižducima uperenim protiv predsednika vlade Djurčanja poremeti ceremoniju.
Policija u Budimpešti rasturila je u ponedeljak uveče, uz upotrebu suzavca i vodenih topova, skup više stotina pripadnika ultradesničarskog pokreta Samoodbrana, a u sukobima demonstranata i policije povredjeno je pet ljudi.
Demonstranti su pokušali da dodju do zgrade Opere gde je Djurčanj održao svečanu besedu.
On je još jednom pokušao da doprinese konačnom pomirenju nacije, koja je i dalje podeljena na levicu i desnicu, na kadarovce i njihove protivnike, iako je od ustanka protiv sovjetskog prisustva prošlo duže od pola veka.
"Sama revolucija iz 1956. bila je proglas jednog boljeg života, jedne pravednije Madjarske, ali je taj usklik zastao u grlu i trebalo je da prodje više decenija pa da nove generacije, oslanjajući se na borbu svojih očeva, stvore demokratsko društvo", rekao je premijer.
On se, na kraju govora, zapitao zar nije došlo vreme da se, posle dugogodišnjeg isticanja razlika, zavisno ko je s koje strane barikade bio u tim sudbonosnim danima, najzad počnu tražiti elementi koji spajaju naciju? "Samo su oni dostojni ovog praznika koji su spremni da pruže ruku onom drugom", zaključio je Djurčanj.
Nekoliko časova ranije, u holu Tehničkog fakulteta, jednog od mesta odakle je krenuo ustanak, predsednik Republike Šoljom je istakao da stati iza onog što se dogodilo 1956. znači biti na strani nade, poverenja, solidarnosti, demokratije, života bez straha.
Šoljom, ipak, nije mogao a da se ne podseti na prošlogodišnju proslavu, kada je došlo do masovnog sukoba policije i demonstranata, uz, kako je kasnije i zvanično ocenjeno, preteranu grubost čuvara reda. "Gradjani još uvek nisu dali jasan odgovor da li su za revoluciju i Imrea Nadja, ili ih i dalje drži nostalgija za Janošom Kadarom", rekao je šef države.
(Tanjug)
