Prema ministarstvu, prosečna cena gasa za izvoz mogla bi da bude 222 dolara za hiljadu kubika. U odnosu na 2014. godinu, to je pad od 35 odsto.

Gasprom prepoznaje problem i sledeće nedelje će dobiti rezultate stres testa finansijskog plana koji računa s cenama nafte na nivou 40 do 50 dolara za barel.

Prema sopstvenim podacima, Gasprom je lane izvezao u Evropu 146,6 milijardi kubika gasa za 49,8 milijardi dolara. Ove godine bi isporuke trebalo da porastu na 160 milijardi kubika, ali će dobit, prema prognozi, pasti na 35,5 milijardi dolara.

Evropa je, pri tome, za Gasprom ključno tržište na kome ostvaruje oko 70 odsto svog prometa. Razlog takvog paradoksa je u tome što su cene gasa u Gaspromovim ugovorima vezane za cenu nafte, sa kašnjenjem šest do devet meseci.

Kompanija je delimično uspela da pad cene kompenzuje uključivanjem spot cene u izračunavanje konačne cene, hvalio se nedavno potpredsednik upravnog odbora Aleksandar Medvedev, podseća list.

I to je pomalo paradoks, Gasprom se dugo godina opirao prodaji plina na bilo koji način, osim na osnovu dugoročnih ugovora. "Vedomosti" su izračunale da je cena ruskog gasa poslednjih godina bila pet do 14 odsto viša nego na berzanskom spot tržištu.

Međutim, zbog pada cene nafte, sada je situaciju upravo suprotna. Tako da tamo gde Gasprom prodaje s koeficijentom na osnovu spot cene ima veću zaradu nego na osnovu dugoročnih ugovora koji su mu bili daleko draži. Na njegovu žalost preko spot ugovora prodaje samo 2,7 odsto obima gasa koji ide ka Evropi.

Ukoliko bi cena od 222 dolara za hiljadu kubnih metara izdržala duže vreme, Gasprom bi na kraju mogao da bude u gubitku zbog činjenice da je cena na novim nalazištima viša, ukazao je Mihal Krutihin iz kompanije Rusenerdži. Većina analitičara, međutim, smatra procenu ministarstva za ekonomski razvoj preterano konzervativnom.

Ako celo prvo polugodište ostane cena barela nafte oko 50 dolara, Gasprom će prodavati gas za skoro 300 dolara za hiljadu kubika, smatra Sergej Vahramejev iz firme Ankorinvest.