Južnokorejska obaveštajna služba priznala je da je 1973. izvela najveću otmicu u istoriji te zemlje, kada je u Tokiju kidnapovala lidera opozicije Kim De Džunga, koji je kasnije dobio Nobelovu nagradu za mir.
Južnokorejska obaveštajna služba priznala je da je 1973. izvela najveću otmicu u istoriji te zemlje, kada je u Tokiju kidnapovala lidera opozicije Kim De Džunga, koji je kasnije dobio Nobelovu nagradu za mir.Dve godine pošto ga je na predsedničkim izborima 1971. za dlaku porazio autoritarni lider Park Čung He, Kim De Džunga su iz hotela u Tokiju oteli južnokorejski obaveštajci. Oni su ga potom prebacili na brod gde je, prema najvećem broju vezrija priče, trebalo da ga ubiju i otarase se njegovog tela.
"Ovaj komitet potvrdjuje da je njegov prethodnik - Centralna obaveštajna agencija Koreje, izvela otmicu u Japanu, i povodom toga izrazava duboko žaljenje", piše u izveštaju Nacionalne obaveštajne službe koji je objavljen u sredu.
Kim De Džung je, sa povezom preko očiju, odveden u lučki grad Osaku gde ga je grupa obaveštajaca na brodu vezala za dasku u obliku krsta.
Obaveštajci su potom razmatrali načine kako da ga bace u more.
"Postoje fizički dokazi koji podržavaju mogućnost da je, do izvesne granice, plan izvodjen tako da bude počinjeno ubistvo", navodi se u izveštaju Nacionalne obaveštajne službe.
Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) i japanski zvaničnici doznali su za zaveru. SAD su poslale, kako se veruje, helikopter koji je locirao čamac i preletevši ga, odvratio otmičare od namere, rekli su zvaničnici službe a to je ranije potvrdio i sam Kim De Džung.
Otkrivanjem otmičara, njegov život je spasen. On je kasnije odveden u Južnu Koreju, a u kućni pritvor ga je stavila proamerička vlada Park Čung Hea.
"Naša je ocena da je predsednik Park (...) dao makar implicitno odobrenje", navodi dalje Nacionalna obaveštajna služba koja dodaje da nije mogla da dokaže da je Park na direktan način naložio otmicu svog najvećeg političkog rivala u to vreme.
Parkova vlada je negirala umešanost u otmicu ali je kasnije poslala japanskom premijeru Kakueiju Tanaki Parkovo pismo u kome izražava žaljenje, čime je slučaj zatvoren.
U izveštaju južnokorejske službe se navodi da je i japanska vlada imala odredjenu odgovornost u celom slučaju zato što je nastojala da stvar zataška. Japan je demantovao te navode.
Kim De Džung je izabran za predsednika Južne Koreje 1997. godine.
Nobelovu nagradu za mir dobio je 2000. godine zato što je organizovao istorijski samit sa Severnom Korejom koji je doveo do poboljšanja odnosa dveju Koreja, suparnica u Hladnom ratu.
Park Sung Hea je 1979. ubio šef njegove tadašnje obaveštajne službe.
(Beta)
