Grčki premijer Aleksis Cipras dobio je danas, posle mataratonskog sastanka sa poslanicima svoje partije Siriza, podršku u vezi sa sporazumom sa Evrogrupom.
Prema izvorima iz vlade, Cipras je zatražio od svojih poslanika da podizanjem ruke pokažu da li podržavaju sporazum sa Evrogrupom i većina se izjasnila za, izvestila je ANA. Grčka je u poseldnjim pregovorima sa Evrogrupom (ministrima finansija iz zemalja EU koje su u Evrozoni) postigla dogovor koji je iz Vlade protumačen kao "dobijena bitka", dok se sa druge strane i iz redova analitičara jasno kaže da nikakvih ustupaka, osim kozmetičkih (promena naziva pregovarača i institucija), nije bilo. "Rezultat sporazuma će zavisiti i biće procenjivan u odnosu na način na koji radimo kao vlada. Brzo pokrećemo rad vlade i upravljamo na osnovu mandata naroda. Sačekaćemo da vidimo proces u stranim parlamentima i onda ćemo u naredna dva do tri dana formulisati politički predlog", rekao je Cipras na kraju sastanka. Sastanak je održan iza zatvorenih vrata i trajao je više od 11 sati, preneo je AP. Neki od poslanika Sirize i ministri insistirali su na tome da predizborna obećanja treba da budu održana, a među njima je najdirektniji bio poslanik te stranke u Evropskom parlamentu i levičarska legenda u Grčkoj, Manolis Glezos. Glezos se u otvorenom pismu pre nekoliko dana izvinio grčkim građanima, "jer je podržavao iluziju o radikalnim potezima Sirize", i pozvao ih jeda reaguju "pre nego što bude prekasno". Ministri finansija Evrozone su, po završetku jednočasovne telefonske sednice u utorak odobrili uslovno četvoromesečno produženje programa finansijske pomoći Grčkoj. Time je loptica prebačena u dvorište nacionalnih parlamenata 18 zemalja Evrogrupe, koji sada treba da pojedinačno odobre produženje programa pomoći Atini. Nemačka se već izjasnila da je ono što je ponudila Grčka (samo) "dobra polazna osnova za dalje pregovore", ali da nedostaju konkretni parametri za pračenje dogovorenog. VLADA OPTIMISTIČNA; CENTRALNA BANKA OPREZNA Poverenje se vraća u Grčku zajedno sa bankarskim depozitima, nakon što je Atina uspela da izdejstvuje četvoromesečno produženje programa pomoći, izjavio je grčki ministar finansija Janis Varufakis. Zbog izneveravanja predizbornih obećanja, u Atini su za danas popodne zakazane prve demonstracije protiv nove koalicione vlade levice i desnice koja je na vlasti svega tri nedelje. Na protest ispred Skupštine Grcke pozvala je koalicija deset radikalno levičarskih organizacija "Antikapitalistička Levičarska Saradnja za Prevrat" čija skraćenica ANTARSIA na grčkom znači "pobuna", "ustanak". U proglasu pred demonstracije, ANTARSIA osuđuje prošlonedeljni sporazum Vlade i evrogrupe o produžavanju programa kreditne pomoći Grčkoj, kao "neprihvatljivo potčinjavanje zahtevima kreditora". Varufakis je u intervjuu za Blumberg TV rekao da je, nakon više nedelja povlačenja sredstava iz banaka, samo u utorak, dan nakon odobrenja produžetka programa, u grčke banke deponovano 700 miliona evra, prenosi Frans pres. Od početka decembra, kada su zakazani izbori u Grčkoj, iz banaka u toj zemlji povučeno je više od 20 milijardi evra, navodi Blumberg. Iz centralne banke Grčke dolaze mnogo umerenijie izjave u pogledu neposredne finansijske blagodeti. Grčka sada ima relativno malo zaostalih nerešenih problema posle izuzetno teške višegodišnje recesije i strogih mera štednje, navodi se u danas objavljenom godišnjem izveštaju grčke centralne banke. "U proteklih nekoliko godina rešili smo mnoga teška pitanja koja su skupo koštala celokupno grčko društvo. Kada bismo rešili još relativno nekoliko zaostalih problema i završili prvu fazu napora koje smo pokrenuli 2010. godine, onda bismo bili u stanju da pređemo na sledeću fazu u kojoj bi potencijalni rast privrede bio znatno unapređen", izjavio je guverner grčke centralne banke, Janis Sturnaras, prenosi agencija Frans pres. On je, takođe, izrazio optimizam u pogledu bruto domaćeg proizvoda Grčke koji se prošle godine vratio na rast od 0,7 odst posle šestogodišnje recesije tokom koje je BDP potonuo za preko 25 odsto. "Bazirajući se na najnovijim raspoloživim podacima, očekujemo da će rast BDP-a biti pozitivan u 2015. godini i da će ubrzati u 2016. godini", izjavio je Sturnaras. Prema njegovim rečima, glavni rizik po privredni rast na srednji rok jeste grčko neispunjenje uslova iz paketa pomoći "teškog" 240 milijardi evra i pogoršanje stanja javnih finanansija. "Ako bi se ovi rizici mogli suzbiti, onda privreda može i treba da nastavi sa oporavkom u 2015. godini, podstaknuta izvozom robe i usluga, kao i ličnom potrošnjom", zaključio je Sturnaras.
