"Odluke Kongresa Rusina imaju za cilj zahtev da se Rusini priznaju kao narodnost i da se ispune rezultati referenduma iz 1991. godine o autonomiji putem dijaloga sa Kijevom. Toga ranije nije bilo. Sada je orijentacija na dijalogu, a ne na konfrontaciji", rekao je Gecko, a prenosi RIA Novosti.

Organizacije koje su učestvovale na Kongresu naložile su formiranje Koordinacionog saveta rusinskih organizacija Zakarpatja.

Druga sednica Saveta treba da bude održana najkasnije 10. aprila, navodi ruska agencija pozivajući se na "Ukrajinsku pravdu".

U saopštenju posle Kongresa navodi se da je na referendumima 1991. godine približno 80 odsto žitelja Zakarpatja "faktički glasalo za davanje autonomnog statusa regionu", preneo je TAS S.

Ruski mediji podsećaju da su Rusini malobrojni istočnoslovenski narod, čiji znatan deo živi u Zakarpatskoj (Transkarpatskoj) oblasti na zapadu Ukrajine.

Do 1918. godine ta teritorija, čiji je administrativni centar Užgorod, bila je u sastavu Austro-Ugarske, a između svetskih ratova i Čehoslovačke, da bi posle Drugog svetskog rata postala deo sovjetske Ukrajine.