Stranci koji se prijavljuju za podaništvo kraljici Elizabeti u Fajfu, pored Edinburga, sa britanskim državljanstvom dobijaju i šolju da znakom gnjurca i natpisom "Fajf, kraljevstvo (dobrog) života". Njihovi "saborci" iz Gejtsheda (Gateshead) dobijaju medalju, a u Kornvolu bedž sa znakom keltskog čvora… Takva "znamenja", međutim, dolaze sa ozbiljnom cenom, piše "Ekonomist".

Obezbeđivanje britanskog državljanstva je skupo, bilo mereći prema prošlosti, bilo prema drugim zemljama, i ono je znak britanske nesklonosti prema onima koji bi želeli da se tamo nastane zauvek.

Dobijanje državljanstva je dugotrajan proces, kao malo gde drugde, sa mnoštvom prepreka i brojnim usputnim taksama. Onaj ko se prijavljuje po osnovu bračnog druga, mora da plati 649 funti (895€) u dva navrata za dvo(ipo)godišnju vizu (plus toliko za "produžetke") samo za započinjenje procesa stanovanjem u Britaniji.

Dodatno, imigrant sa prostora van evrospkog ekonomskog prostora (European Economic Area) plaća 200 funti (276€) godišnje za zdravstveno osiguranje(health-care charge).

Na to se plaća i 1.500 funti (2.070€) za zahtev za naseljavanje (indefinite leave to remain), sa kojim može da se prijavi za državljanstvo.

Na kraju dolazi najskuplji deo – naturalizacija. Tu su Britanci nazidali cenu sa 200 funti za odraslog u periodu do 2005, do 1.005 funti (1387€) danas. Za četvoročlanu porodicu cena je narasla na 3.508 (4.841€), dva i po puta više od one iz 2010. Ne zaboravimo ni sitnicu od 50 funti (69€) za test državljanstva.

Državna administracija priznaje da takse uveliko nadilaze stvarne troškove. Procena tamošnjeg MUP-a je da su troškovi oko 144 funte (199€) po glavi, dok aplikanti daju bar 906 (1250€). Ali troškovi se pravdaju opštim potrebama kontrole imigracije i granice.

Pre samo nekoliko decenija naturalizacija nije koštala praktično ništa, kaže Tom Bruks, profesor prava i državne uprave na Univerzitetu Duram. Cena je otišla u nebo nakon terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001. ali i o"otkrića" vlasti da britansko državljanstvo može da bude dobar izbor prihoda ako ne već odvraćanja nepoželjnih.

Međutim,. deo sa finansijskim odvraćanjem nije funkcionisao pa se pribeglo pooštravanjem procedure, prevashodno po pitanju poznavanja jezika i dobijanja dozvole stalnog boravka. Tako je prošle godine državljanstvo dobilo 126.000 stranaca, a samo godinu dana pre toga ih je bilo 208.000, što je rekord od 1962, godine kada je počelo beleženje.