Oni su odali poštu žrtvama i sovjetskim vojnicima koji su logor oslobodili.

Vladimir Vasilev, učesnik propale počasne vožnje od Moskve do Berlina, izbegao je povratak s granice, što se desilo dvadeset trojici pripadnika toj najstarijeg ruskog motociklističkog kluba, tako što je u Poljsku ušao iz Češke.

U Češku je stigao avionom, pozajmio motocikl, razvio na njemu rusku zastavu i pridružio se danas jednoj drugoj, odobrenoj grupi ruskih motociklista i njihovim poljskim kolegama.

Oni su solidarno došli da u ime Noćnih vukova, koje vlasti nisu pustile preko granice, polože cveće na spomenik žrtavama holokausta i na grobove crvenoarmejaca koji su 27. januara 1945. oslobodili taj najveći logor smrti koji je Hitlerova Nemačka podigla u okupiranoj
Poljskoj.

"Za nas je istorija bila uvek važna. Došao sam da podsetim našu decu šta se ovde desilo, kako se ubuduće ne bi ponovilo", kazao je član omiljenog bajkerskog kluba ruskog predsednika Vladimira Putina poljskim medijima.

Obilazak logora s vodičem koji govori ruski, Noćni vukovi rezervisali su pre nekoliko nedelja, kazao je danas portparol Muzeja logora Aušvic-Birkenau, Bartoš Bartizel.

Tada su se nadali da će stotinak motociklista s ruskim zastavama proći trasu dugu 6.000 kilometara od Moskve do Berlina preko Belorusije, Poljske, Češke, Slovačke i Austrije i putem obići groblja i spomenika stotina hiljada vojnika Crvene armije koji su
položili živote za oslobođenje od fašizma tog dela Evrope.

Ruski motociklisti poštovali su danas u Aušvicu zabranu unošenja simbola koji propagiraju fašizam i komunizam, a zastavu bivšeg Sovjetskog Saveza pod kojom su pre 70 godina koračali crvenoarmejci, razvili su samo na momenat, ispred kapije, van terena logora, dok su čekali na ulazak, javili su poljski mediji.

Patriotsku vožnju ruskih bajkera Putevima pobede na 70. godišnjicu kraja Drugog svetskog rata deo Poljaka, ali i Čeha i Slovaka, i nemački, poljski i češki zvaničnici doživeli su kao političku provokaciju.

Na Noćne vukove gledaju kao na militantne nacionaliste koji su podržali aneksiju Krima, a njihov lider Aleksandar Zaldastanov jedan je od osnivača Antimajdana povodom sukoba u Ukrajini.

Nemački zvaničnici najavili su da će im poništiti šengenske vize a ulazak su im zabranile poljske i litvanske vlasti, iako su imali važeće vize, dok je Češka odbila molbu ruske ambasade u Pragu da im olakša prolazak kroz Ccešku, kao što je to običaj prilikom
raznih grupnih manifestacija.