Lider pakistanske opozicije i bivša predsednica vlade Benazir Buto najavila je da će njena stranka najverovatnije bojkotovati parlamentarne izbore početkom sledeće godine. "Pakistanska narodna partija najverovatnije neće učestovati na predstojećim izborima", izjavila je Buto preko telefona grupi novinara, preneo je AP.
"Čini se da izbori nisu ništa drugo nego režirana predstava za ostanak na vlasti Pakistanske muslimanske lige... Zaključili smo da, čak i ako osvojimo vlast, to neće biti suštinska vlast, već samo privid vlasti", rekla je ona.
Buto je takodje izrazila želju da formira savez s drugim opozicionim liderima, medju kojima Navazom Šarifom, takodje bivšim premijerom, radi uspostavljanja demokratije u zemlji.
"Čim budem puštena (iz kućnog pritvora), nameravam da formiram širu alijansu sa samo jednim ciljem - uspostavljanjem demokratije", rekla je Buto, koja se vratila u zemlju u oktobru, posle osmogodišnjeg egzila."Saradjivaću sa svim političkim liderima... Saradjivaću s Navazom Šarifom... Najvažnije je da oboje verujemo da demokratija mora biti uspostavljena".
Šarif, koga je predsednik Pervez Mušaraf svrgnuo 1999. godine u vojnom puču kojim je došao na vlast, godinama bio rival Buto. On je u septembru takodje pokušao da se iz egzila vrati u Pakistan, ali deportovan je odmah po sletanju na aerodrom.
Buto je prethodno pozvala Mušarafa da se povuče sa čela države i rekla da nikada neće biti njegov premijer. "Vreme je da ode. Mora da podnese ostavku na mesto predsednika", rekla je Buto u telefonskom intervjuu datom u Lahoreu, gde je od ponedeljak uveče u sedmodnevnom kućnom pritvoru. "U protivnom, situacija u zemlji može samo dodatno da se pogorša."
Buto je već drugi put u poslednjih pet dana u kućnom pritvoru, a vlasti time pokušavaju da je spreče da predvodi masovne proteste zbog Mušarafove odluke da proglasi vanredno stanje u zemlji.
Njene izjave pokazuju da nema nade da bi politički rivali u Pakistanu mogli da formiraju proamerički savez protiv rastućeg islamskog ekstremizma, ocenio je AP i podsetio da su Buto i Mušaraf mesecima vodili pregovore o njenom povratku iz egzila, izborima i podeli vlasti.
"Čini se da izbori nisu ništa drugo nego režirana predstava za ostanak na vlasti Pakistanske muslimanske lige... Zaključili smo da, čak i ako osvojimo vlast, to neće biti suštinska vlast, već samo privid vlasti", rekla je ona.
Buto je takodje izrazila želju da formira savez s drugim opozicionim liderima, medju kojima Navazom Šarifom, takodje bivšim premijerom, radi uspostavljanja demokratije u zemlji.
"Čim budem puštena (iz kućnog pritvora), nameravam da formiram širu alijansu sa samo jednim ciljem - uspostavljanjem demokratije", rekla je Buto, koja se vratila u zemlju u oktobru, posle osmogodišnjeg egzila."Saradjivaću sa svim političkim liderima... Saradjivaću s Navazom Šarifom... Najvažnije je da oboje verujemo da demokratija mora biti uspostavljena".
Šarif, koga je predsednik Pervez Mušaraf svrgnuo 1999. godine u vojnom puču kojim je došao na vlast, godinama bio rival Buto. On je u septembru takodje pokušao da se iz egzila vrati u Pakistan, ali deportovan je odmah po sletanju na aerodrom.
Buto je prethodno pozvala Mušarafa da se povuče sa čela države i rekla da nikada neće biti njegov premijer. "Vreme je da ode. Mora da podnese ostavku na mesto predsednika", rekla je Buto u telefonskom intervjuu datom u Lahoreu, gde je od ponedeljak uveče u sedmodnevnom kućnom pritvoru. "U protivnom, situacija u zemlji može samo dodatno da se pogorša."
Buto je već drugi put u poslednjih pet dana u kućnom pritvoru, a vlasti time pokušavaju da je spreče da predvodi masovne proteste zbog Mušarafove odluke da proglasi vanredno stanje u zemlji.
Njene izjave pokazuju da nema nade da bi politički rivali u Pakistanu mogli da formiraju proamerički savez protiv rastućeg islamskog ekstremizma, ocenio je AP i podsetio da su Buto i Mušaraf mesecima vodili pregovore o njenom povratku iz egzila, izborima i podeli vlasti.
Bivši šef CIA nosi poruku Mušarafu
Administracija predsednika Džordža Buša uputiće do kraja sedmice specijalnog izaslanika u Pakistan, da bi predsedniku Pervezu Mušarafu preneo nezadovoljstvo Vašingtona njegovom odlukom da održi izbore, a da prethodno ne ukine vanredno stanje koje je uveo pre desetak dana.
"Predsednik smatra da je potrebno hitno ukinuti vanredno stanje kako bi se održali pošteni i slobodni izbori", rekla je portparolka Bele kuće Dejna Perino, dok je niz zvaničnika postavio ozbiljno pitanje da li je moguće održati slobodne izbore pod sadašnjim okolnostima.
Poruku Vašingtona vlastima u Islamabadu preneće drugi čovek Stejt departmenta i nekadašnji šef Centralne obaveštalne agencije (CIA) Džon Negroponte, čiji se dolazak u Pakistan očekuje krajem sedmice, rekao je portparol Stejt departmenta Tom Kejsi.
Mušarafova odluka da proglasi vanredno stanje predstavlja ozbiljan udarac za sujetu Bušovog spoljnopolitičkog tima, koji je pakistanskog generala-predsednika mesecima upozoravao da se ne igra sa ustavom, iako se prvi čovek vlade u Islamabadu činio rešenim da povuče upravo takav potez.
Upućivanje specijalnog izaslanika u Pakistan predstavljaće poslednje upozorenje Vašingtona, s obzirom na to da u američkoj prestonici, postepeno, raste pritisak da su preispita američka pomoć toj državi, koja je od 2001. godine iznosila punih 11 milijardi dolara.
Ipak, kako se čini, Amerikanci još nemaju nameru da se odreknu usluga svog "najvažnijeg saveznika" u borbi protiv terorizma, već bi misja specijalnog izlaslanika mogla pre da predstavlja još jedan znak podrške SAD, zabrinutih da bi pakistanske atomske bombe, u slučaju da situaciju u toj državi izmakne kontroli, mogle pasti u pogrešne ruke.
Cenu američke podrške, kako ocenjuju analitičari, uključujući i nekadašnjeg visokog zvaničnika Stejt departmenta Ričarda Armitidža, mogla bi, na koncu, platiti pakistanska demokratija, jer će se SAD izmedju slobodnih izbora i nastavka borbe protiv Al kaide i bezbednih atomskih bombi, svakako, odlučiti na ovu drugu opciju.
Mušaraf je izazvao buru kritika zapadnih zemalja i domaće javnosti kada je 3. novembra uveo vanredno stanje, suspendovao ustav, otpustio većinu sudija, naredio hapšenja pravnika i opozicionih aktivista i ugasio sve privatne televizije i novine.
Zapad strahuje i da bi sadašnja kriza u Pakistanu, američkom savezniku u ratu protiv terorizma i državi koja je medju nuklearnim silama, mogla da izazove nestabilnost u regionu i uspori antiterorističke operacije u pograničnoj zoni sa Avganistanom, poznatom po podršci talibanima i Al Kaidi.
(Tanjug/MONDO)
"Predsednik smatra da je potrebno hitno ukinuti vanredno stanje kako bi se održali pošteni i slobodni izbori", rekla je portparolka Bele kuće Dejna Perino, dok je niz zvaničnika postavio ozbiljno pitanje da li je moguće održati slobodne izbore pod sadašnjim okolnostima.
Poruku Vašingtona vlastima u Islamabadu preneće drugi čovek Stejt departmenta i nekadašnji šef Centralne obaveštalne agencije (CIA) Džon Negroponte, čiji se dolazak u Pakistan očekuje krajem sedmice, rekao je portparol Stejt departmenta Tom Kejsi.
Mušarafova odluka da proglasi vanredno stanje predstavlja ozbiljan udarac za sujetu Bušovog spoljnopolitičkog tima, koji je pakistanskog generala-predsednika mesecima upozoravao da se ne igra sa ustavom, iako se prvi čovek vlade u Islamabadu činio rešenim da povuče upravo takav potez.
Upućivanje specijalnog izaslanika u Pakistan predstavljaće poslednje upozorenje Vašingtona, s obzirom na to da u američkoj prestonici, postepeno, raste pritisak da su preispita američka pomoć toj državi, koja je od 2001. godine iznosila punih 11 milijardi dolara.
Ipak, kako se čini, Amerikanci još nemaju nameru da se odreknu usluga svog "najvažnijeg saveznika" u borbi protiv terorizma, već bi misja specijalnog izlaslanika mogla pre da predstavlja još jedan znak podrške SAD, zabrinutih da bi pakistanske atomske bombe, u slučaju da situaciju u toj državi izmakne kontroli, mogle pasti u pogrešne ruke.
Cenu američke podrške, kako ocenjuju analitičari, uključujući i nekadašnjeg visokog zvaničnika Stejt departmenta Ričarda Armitidža, mogla bi, na koncu, platiti pakistanska demokratija, jer će se SAD izmedju slobodnih izbora i nastavka borbe protiv Al kaide i bezbednih atomskih bombi, svakako, odlučiti na ovu drugu opciju.
Mušaraf je izazvao buru kritika zapadnih zemalja i domaće javnosti kada je 3. novembra uveo vanredno stanje, suspendovao ustav, otpustio većinu sudija, naredio hapšenja pravnika i opozicionih aktivista i ugasio sve privatne televizije i novine.
Zapad strahuje i da bi sadašnja kriza u Pakistanu, američkom savezniku u ratu protiv terorizma i državi koja je medju nuklearnim silama, mogla da izazove nestabilnost u regionu i uspori antiterorističke operacije u pograničnoj zoni sa Avganistanom, poznatom po podršci talibanima i Al Kaidi.
(Tanjug/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.