Specijalni izaslanik američkog Stejt departmenta za energetska pitanja Amos Hohstajn izjavio je danas da je sa grčkim zvaničnicima u Atini razgovarao o pitanju energetske bezbednosti u Evropi, kao i o resursima prirodnog gasa, prenosi grčka agencija ANA.

U intervjuu datom uoči sastanka sa grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom, Hohstajn je rekao da će Grčka postati privlačnija zapadnim investitorima i da će pomoći smanjenju zavisnosti Evropske unije od ruskih isporuka gasa, ukoliko odbije da preko njene teritorije prelazi gasovod ruske državne kompanije Gasprom, piše američki list "Njujork tajms".

Hohstajn je, takođe, rekao da interesi Moskve nisu u skladu sa finansijskim potrebama Grčke, kao i da planirani ruski gasovod nije ekonomski projekat, već političko pitanje.

GASPROM: GRADNJA MOŽE POČETI VEĆ DANAS

Gasprom već danas može da počne sa polaganjem cevi za gradnju gasovoda Turski tok kojim će se ruski gas dopremati do Evrope preko Turske, izjavio je danas generalni direktor Gasproma, Aleksej Miler.

"Već danas možemo početi sa polaganjem cevi. Ne šalim se", odgovorio je Miler na jedno od pitanja ruske agencije Tas.

Miler je juče izjavio da bi gasovod Turski tok trebalo da počne sa radom u decembru 2016. godine.

"Postignut je sporazum između Rusije i Turske o puštanju gasovoda u operativni rad i početku isporuke gasa kroz Turski tok u decembru 2016. godine", izjavio je Miler, posle potpisivanja sporazuma sa turskim ministrom energetike i prirodnih resursa Tanerom Jildizom.

Turski tok će služiti kao alternativa gasovodu Južni tok, od čije je izgradnje Rusija odustala u decembru 2014. godine, dok će najveći deo novog gasovoda prolaziti ispod Crnog mora.

Godišnji kapacitet Turskog toga biće 63 milijarde kubnih metara, od čega će 47 milijardi kubnih metara biti isporučivano u novo gasno čvorište na tursko-grčkoj granici.