Oko 35.000 ljudi okupilo se u nedelju u Briselu u znak podrške jedinstvu zemlje, posle krize oko formiranja vlade koja je izazvala nagadjanja da bi moglo da dodje do podele zemlje na valonski i flamanski deo.
Protest je imao za cilj da podstakne valonske i flamanske političare da izmire nesuglasice zbog kojih je ta zemlja bez nove vlade rekordnih 160 dana posle izbora.
"Mi, Belgijanci po rodjenju, srcu i izboru, tražimo da političari poštuju našu zemlju i naše jedinstvo", navodi se u deklaraciji koju će demonstranti predati parlamentu.
Okupljeni su u protestnoj šetnji došli do simbola jedinstva zemlje, parka Pedesetogodišnjice u blizini sedišta EU, noseći žuto-crveno-crne zastave Belgije i transparente na kojima je na tri jezika te zemlje - francuskom, holandskom i nemačkom, bilo ispisano "Za jedinstvo".
U parku su gradjane dočekali koncerti i belgijski specijaliteti - pivo i pomfrit.
Kako je precizirala policija, najmanje 35.000 ljudi, medju kojima su veliku većinu činili Valonci, učestvovalo je u šetnji ulicama grada, a njihov se broj povećavao dok su se približavali evropskoj četvrti.
Uz belgijske zastave i bedževe "Ne diraj moju Belgiju", marš su obeležili i pokliči "Belgija, Belgija" i "Živeo kralj!"
Oko 15 studenata pripadnika flamanske nacionalističke grupe zadržano je nakratko u policiji pošto su pokušali da organizuju kontrademonstracije ispred kraljevske palate.
Organizator mitinga Meri-Kler Houard rekla je da očekuje da se protestu odazove oko 50.000 ljudi. Ona je ranije sakupila oko 140.000 potpisa peticije za očuvanje jedinstva Belgije, u kojoj živi 10,5 miliona ljudi.
Peticiju je predala predsedniku belgijskog Senata Armanu de Dekeru.
"Uspelo je, tu su i Flamanci i Valonci, imamo odličnu atmosferu, sunce...", izjavila je ona, i dodala da je ona "samo obična gradjanka koja je želela malo da pomogne".
Frankofoni listovi pozvali su svoje čitaoce da se priključe protestnoj šetnji, dok su listovi na holandskom minimalno ispratili najavu tog dogadjaja.
Skupu su prisustvovali političari iz najvećih valonskih partija, ali ne i flamanskih.
Zanimljivo je da je skupu prisustvovala i An-Mari Lizin, poslanik Socijalističke partije iz Valonije, koja je već više od deceniju jedan od najžešćih zagovornika raspada Srbije, odnosno nezavisnosti Kosova i Metohije.
Iako je belgijska politička kriza kompleksna, ona se u velikoj meri svodi na težnju većinskog stanovništva Belgije - Flamanaca - za maksimalnu autonomiju ili čak nezavisnost Flandrije.
Petomesečna politička kriza samo je osnažila postojeće nepoverenje izmedju Valonaca i Flamanaca i dovela do brojnih debata u belgijskom javnom mnenju o (ne)mogućnosti opstanka zajedničke države.
Poslednji put je Belgija zapala u ovako veliku krizu 1988. godine, kada je strankama bilo potrebno 148 dana da formiraju vladu.
(Agencije/MONDO)
Protest je imao za cilj da podstakne valonske i flamanske političare da izmire nesuglasice zbog kojih je ta zemlja bez nove vlade rekordnih 160 dana posle izbora.
"Mi, Belgijanci po rodjenju, srcu i izboru, tražimo da političari poštuju našu zemlju i naše jedinstvo", navodi se u deklaraciji koju će demonstranti predati parlamentu.
Okupljeni su u protestnoj šetnji došli do simbola jedinstva zemlje, parka Pedesetogodišnjice u blizini sedišta EU, noseći žuto-crveno-crne zastave Belgije i transparente na kojima je na tri jezika te zemlje - francuskom, holandskom i nemačkom, bilo ispisano "Za jedinstvo".
U parku su gradjane dočekali koncerti i belgijski specijaliteti - pivo i pomfrit.
Kako je precizirala policija, najmanje 35.000 ljudi, medju kojima su veliku većinu činili Valonci, učestvovalo je u šetnji ulicama grada, a njihov se broj povećavao dok su se približavali evropskoj četvrti.
Uz belgijske zastave i bedževe "Ne diraj moju Belgiju", marš su obeležili i pokliči "Belgija, Belgija" i "Živeo kralj!"
Oko 15 studenata pripadnika flamanske nacionalističke grupe zadržano je nakratko u policiji pošto su pokušali da organizuju kontrademonstracije ispred kraljevske palate.
Organizator mitinga Meri-Kler Houard rekla je da očekuje da se protestu odazove oko 50.000 ljudi. Ona je ranije sakupila oko 140.000 potpisa peticije za očuvanje jedinstva Belgije, u kojoj živi 10,5 miliona ljudi.
Peticiju je predala predsedniku belgijskog Senata Armanu de Dekeru.
"Uspelo je, tu su i Flamanci i Valonci, imamo odličnu atmosferu, sunce...", izjavila je ona, i dodala da je ona "samo obična gradjanka koja je želela malo da pomogne".
Frankofoni listovi pozvali su svoje čitaoce da se priključe protestnoj šetnji, dok su listovi na holandskom minimalno ispratili najavu tog dogadjaja.
Skupu su prisustvovali političari iz najvećih valonskih partija, ali ne i flamanskih.
Zanimljivo je da je skupu prisustvovala i An-Mari Lizin, poslanik Socijalističke partije iz Valonije, koja je već više od deceniju jedan od najžešćih zagovornika raspada Srbije, odnosno nezavisnosti Kosova i Metohije.
Iako je belgijska politička kriza kompleksna, ona se u velikoj meri svodi na težnju većinskog stanovništva Belgije - Flamanaca - za maksimalnu autonomiju ili čak nezavisnost Flandrije.
Petomesečna politička kriza samo je osnažila postojeće nepoverenje izmedju Valonaca i Flamanaca i dovela do brojnih debata u belgijskom javnom mnenju o (ne)mogućnosti opstanka zajedničke države.
Poslednji put je Belgija zapala u ovako veliku krizu 1988. godine, kada je strankama bilo potrebno 148 dana da formiraju vladu.
(Agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.