Naučnici sa Prirodnjačkog muzeja u Klivlendu pronašli su fosil gornje i donje vilice na nalazištu Voranso-Majl, u severnoj etiopskoj oblasti Afar, i zaključili da je reč o novoj vrsti koju su nazvali Australopithecus deyiremeda.

Au. deyiremeda - što u prevodu sa jezika naroda Afar znači "bliski srodnik", bio je savremenik Lusi (Australopithecus afarensis) koja je živela pre 2,9 do 3,8 miliona godina.

Novootkriveni fosil baca svetlo na ključni period u ljudskoj evoluciji pre pojave našeg roda Homo i predstavlja dokaz da su dve rane vrste ljudskih predaka živele u isto vreme i na istom prostoru pre 3 miliona godina, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Nature.

Iako veoma sličan Lusi, Au. deyiremeda se razlikovao po veličini i obliku vilice kao i zuba, koji znatno sitniji ukazuju na drugačiju vrstu ishrane, ali i na veću sličnost sa modernim čovekom nego njegova "rođaka", naveo je vođa istraživanja, paleontolog Johanes Hajle Selasije.

Lusin skelet pronađen je 1974. godine, oko 50 kilometara od mesta na kom su otkriveni novi fosilni ostaci koji se sastoje od donjih i gornjih vilica i zuba najmanje troje pojedinaca.

Za paleontologe pitanje "suživota" ove dve vrste ostaje misterija.

"Verovatno su bili suparnici ukoliko su koristili iste resurse", kazao je Hajle Selasije, prenosi Rojters.

Naša vrsta, Homo sapiens, pojavila se pre nekih 200.000 godina. Najraniji predstavnik našeg roda živeo je pre 2,8 miliona godina.

Naučnici su ranije smatrali da je od pre 4 do 3 miliona godina postojao samo po jedan ljudski predak, koji je svaki evoluirao u novu vrstu.

"Priča se poprilično zakomplikovala sa grananjem filogenetskog stabla čoveka", zaključila je paleontolog Stefani Melilo sa Instituta Maks Plank.