Uljanov, koji je direktor odeljenja ruskog Ministarstva inostranih poslova za neširenje i kontrolu naoružanja, reagovao je na izjavu šefa ukrajinske diplomatije Pavla Klimkina na ministarskom sastanku NATO-a u Antaliji datu sredinom maja.

Klimkin je tada rekao da bi postavljanje nuklearnog oružja na Krimu bilo "najozbiljnije kršenje međunarodnih obaveza Rusije", uključujući mnogobrojne sporazume, među kojima i Sporazum o neširenju nuklearnog oružja.

"Sve aktivnosti i, čak, signali ruske strane o samoj mogućnosti za razmeštanje nuklearnog oružja na Krimu smatraće se najgrubljim kršenjem svih međunarodnih normi", rekao je ukrajinski ministar inostranih poslova, dodajući da "u tom slučaju međunarodna zajednica treba najodlučnije da reaguje".

Uljanov je ocenio daKlimkin izgleda "Krim smatra ukrajinskom teritorijom" i pretpostavlja da bi razmeštanje ruskog nuklearnog oružja nanelo štetu nenuklearnom statusu Ukrajine.

"To je zanimljivo, jer se može smatrati posrednim napadom na račun SAD, Belgije, Nemačke, Italije, Holandije i Turske, na teritoriji kojih se nalazi američko nuklearno oružje", rekao je Uljanov, dodajući da bi "po logici ukrajinskog ministra, to bilo direktno kršenje nenuklearnog statusa navedenih evropskih država".

"Neću to osporavati, ali ću reći, da je slučaj Krima, naravno, različit", dodao je on.

Agencija RIA Novosti podseća da su se Krim i grad Sevastopolj prisajedinili Rusiji posle referenduma u martu 2014, kao i da je Ministarstvo odbrane ranije saopštavalo o planovima da se na Krim prebaci deset nosača raketa Tu-22M3, koji mogu da budu opremljeni nuklearnim oružjem, ali da se ništa nije govorilo o upućivanju baš nuklearnih bojevih glava.