SAD su jedina zemlja koja se usprotivila novom, širem dogovoru za borbu protiv klimatskih promena, dok su se većina industrijskih zemalja i zemalja u razvoju približila u statovima o proširenju saradnje u toj oblasti.
Aktivisti za zaštitu prirodne sredine su u petak, poslednjeg dana konferencije UN o klimatskim promenama u Montrealu, rekli da gube nadu da će SAD, koje su najveći proizvodjač gasova sa efektom staklene bašte, potpisati sporazum o suzbijanju globalnog zagrevanja, javljaju svetske agencije.
Taj sporazum bi se odnosio na sve zemlje u svetu, a ne samo ne samo potpisnice Protokola iz Kjota, i omogućio bi razgovore svih zemalja o dugoročnoj saradnji u oblasti klimatskih promena.
"Mislim da će biti vrlo teško za SAD da se ne pridruže dijalogu koji ima gotovo jednodušnu podršku", rekao je evropski komesar za prirodnu sredinu Stavros Dimas na konferenciji za novinare.
Mnogi su se nadali da će otpor SAD biti smanjen nakon ovogodišnjih ekstremnih klimatskih prilika, posebno uragana Katrina koji je opustošio Nju Orleans.
SAD nisu ratifikovale Sporazum iz Kjota, koji je stupio na snagu u februaru 2005. godine, kojim se razvijene zemlje obavezuju da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje pet odsto u odnosu na 1990. bela kuća smatra da bi ograničenja koja ovaj sporazum nameće škodila američkom privrednom razvoju.
Na konferenciji je ocenjeno da se pored SAD, sporazumu protive i Japan i Kanada. Posebne teškoće predstavljaju pregovori sa zemljama u razvoju, jer neke od njih, pozivajući se na različite izgovore, odlučno odbijaju da prihvate bilo kakvu obavezu.
Konferencija, otvorena 28. novembra, je 11. konferencija UN o klimi u okviru Konvencije UN o klimi i prva po stupanju na snagu Sporazuma iz Kjota, koji je ratifikovalo 157 zemalja.
Aktivisti za zaštitu prirodne sredine su u petak, poslednjeg dana konferencije UN o klimatskim promenama u Montrealu, rekli da gube nadu da će SAD, koje su najveći proizvodjač gasova sa efektom staklene bašte, potpisati sporazum o suzbijanju globalnog zagrevanja, javljaju svetske agencije.
Taj sporazum bi se odnosio na sve zemlje u svetu, a ne samo ne samo potpisnice Protokola iz Kjota, i omogućio bi razgovore svih zemalja o dugoročnoj saradnji u oblasti klimatskih promena.
"Mislim da će biti vrlo teško za SAD da se ne pridruže dijalogu koji ima gotovo jednodušnu podršku", rekao je evropski komesar za prirodnu sredinu Stavros Dimas na konferenciji za novinare.
Mnogi su se nadali da će otpor SAD biti smanjen nakon ovogodišnjih ekstremnih klimatskih prilika, posebno uragana Katrina koji je opustošio Nju Orleans.
SAD nisu ratifikovale Sporazum iz Kjota, koji je stupio na snagu u februaru 2005. godine, kojim se razvijene zemlje obavezuju da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje pet odsto u odnosu na 1990. bela kuća smatra da bi ograničenja koja ovaj sporazum nameće škodila američkom privrednom razvoju.
Na konferenciji je ocenjeno da se pored SAD, sporazumu protive i Japan i Kanada. Posebne teškoće predstavljaju pregovori sa zemljama u razvoju, jer neke od njih, pozivajući se na različite izgovore, odlučno odbijaju da prihvate bilo kakvu obavezu.
Konferencija, otvorena 28. novembra, je 11. konferencija UN o klimi u okviru Konvencije UN o klimi i prva po stupanju na snagu Sporazuma iz Kjota, koji je ratifikovalo 157 zemalja.
Šteta i za ljude i za prirodu
Na konferenciji je predstavljeno mnoštvo podataka o štetnosti globalnog zagrevanja po prirodu i čoveka, a ekološke organizacije su nizom inicijativa predstavile posledice klimatskih promena.
Aktivisti "Grinpisa" (Greenpeace) u Montreal su doneli otopljenu vodu nemačkih i švajcarskih lednika, mrtve okeanske korale sa Filipina i vodu australijskog jezera Albert, čiji nivo opada jer presušuje reka koja se u njega uliva.
Fondacija "Minhen re" je saopštila da je šteta koju su nanele prirodne katastrofe ove godine dostigla rekordnu cifru od 200 milijardi dolara, nadmašivši prtošlogodišnjih 145 milijardi. Stručnjaci smatraju da globalo zagrevanje povećava učestalost i jačinu vremenskih nepogoda.
Stručnjaci iz Majamija saopštili su da je tokom protekle sezone uragana Atlantskim okeanom protutnjalo 25 tropskih oluja, više no ikad. Ova godina će, takodje, ostati zapamćena i po dve "klimatske premijere" - po uraganu Vilma, najjačem ikada zabeleženom, i po uraganu Vinsu, prvom koji je stigao do Evrope, do španske obale.
Predstavnik Svetske zdravstvene organizacije Roberto Bertolini ukazao je da globalno zagrevanje već ugrožava zdravlje stanovnika Evrope i da povećanje temperatura pogoduje širenju brojnih bolesti i zaraza poput malarije, infekcije salmonelom, bolesti koje prenose krpelji i različitih alergija, dok talasi vrućine i sami odnose sve veći broj života.
Istraživači britanskog "Hadli" centra ukazali su da će globalno zagrevanje, ukoliko se ne preduzmu odlučni koraci, promeniti nivo reka na planeti, poremetiti poljoprivrednu proizvodnju i dovesti do teškoća u snabdevanju hranom. Stručnjaci, naime, predvidjaju, da će se nivo reka u Južnoj Americi osetno umanjiti, dok će se snaga vodenih tokova zapadne Afrike, severne Kine i polarnih područja povećati usled topljenja lednika.
I sami učesnici konferencije nisu se ponašali u skladu sa ekološkim standardima. Oganizatori tvrde da je veoma teško "disciplinovati" zaštitnike planete, koji bez griže savesti mešaju papir i plastičnu ambalažu sa ostalim otpacima, iako su im stavljene na raspolaganje posebne korpe za razdvajanje otpadaka koji se mogu reciklirati. UN su predvidele da će za različitu dokumentaciju utrošiti 3,4 miliona listova hartije.
Francuski dnevnik "Mond" je objavio podatak da će francuska delegacija, kako bi stigla u Montreal i vratila se u domovinu, biti "zaslužna" za oslobadjanje ukupno 60 tona ugljen-dioksida u atmosferu. Naime, avioni na prekookeanskim letovima oslobode jednu tonu ugljen-dioksida po putniku koji putuje u oba pravca.
(MONDO)
Aktivisti "Grinpisa" (Greenpeace) u Montreal su doneli otopljenu vodu nemačkih i švajcarskih lednika, mrtve okeanske korale sa Filipina i vodu australijskog jezera Albert, čiji nivo opada jer presušuje reka koja se u njega uliva.
Fondacija "Minhen re" je saopštila da je šteta koju su nanele prirodne katastrofe ove godine dostigla rekordnu cifru od 200 milijardi dolara, nadmašivši prtošlogodišnjih 145 milijardi. Stručnjaci smatraju da globalo zagrevanje povećava učestalost i jačinu vremenskih nepogoda.
Stručnjaci iz Majamija saopštili su da je tokom protekle sezone uragana Atlantskim okeanom protutnjalo 25 tropskih oluja, više no ikad. Ova godina će, takodje, ostati zapamćena i po dve "klimatske premijere" - po uraganu Vilma, najjačem ikada zabeleženom, i po uraganu Vinsu, prvom koji je stigao do Evrope, do španske obale.
Predstavnik Svetske zdravstvene organizacije Roberto Bertolini ukazao je da globalno zagrevanje već ugrožava zdravlje stanovnika Evrope i da povećanje temperatura pogoduje širenju brojnih bolesti i zaraza poput malarije, infekcije salmonelom, bolesti koje prenose krpelji i različitih alergija, dok talasi vrućine i sami odnose sve veći broj života.
Istraživači britanskog "Hadli" centra ukazali su da će globalno zagrevanje, ukoliko se ne preduzmu odlučni koraci, promeniti nivo reka na planeti, poremetiti poljoprivrednu proizvodnju i dovesti do teškoća u snabdevanju hranom. Stručnjaci, naime, predvidjaju, da će se nivo reka u Južnoj Americi osetno umanjiti, dok će se snaga vodenih tokova zapadne Afrike, severne Kine i polarnih područja povećati usled topljenja lednika.
I sami učesnici konferencije nisu se ponašali u skladu sa ekološkim standardima. Oganizatori tvrde da je veoma teško "disciplinovati" zaštitnike planete, koji bez griže savesti mešaju papir i plastičnu ambalažu sa ostalim otpacima, iako su im stavljene na raspolaganje posebne korpe za razdvajanje otpadaka koji se mogu reciklirati. UN su predvidele da će za različitu dokumentaciju utrošiti 3,4 miliona listova hartije.
Francuski dnevnik "Mond" je objavio podatak da će francuska delegacija, kako bi stigla u Montreal i vratila se u domovinu, biti "zaslužna" za oslobadjanje ukupno 60 tona ugljen-dioksida u atmosferu. Naime, avioni na prekookeanskim letovima oslobode jednu tonu ugljen-dioksida po putniku koji putuje u oba pravca.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.