Predlozi poverilaca za sporazum s grčkom državom o isplati poslednje tranše kreditne pomoći, o kojem se pregovara, "sadrže ekstremne stavove... i ne mogu biti prihvaćeni", ocena je izvora iz Vlade Grčke, saznaje agencija Beta.
Očekuje se da premijer Aleksis Cipras, koji je ove nedelje razgovarao s predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom i drugim stranim zvaničnicima, o tom stavu danas obavesti šefove poslaničkih grupa u Skupštini Grčke.
Cipras je preuzeo inicijativu da obavesti skupštinu i o sadržaju plana koji je Atina predstavila kreditorima, i o predlogu nacrta sporazuma koji su oni izneli, ali, ukazuje izvor, "predlog koji su institucije predstavile u Briselu u sredu, sadrži ekstremne stavove koji ne mogu biti prihvaćeni".
Ti stavovi nisu čak u skladu ni s promenama koje je prihvatila Briselska grupa.
Izvor objašnjava da su se dve strane tokom četiri meseca pregovora saglasile o reformama koje je grčka vlada uključila u svoj predlog, dok ih, nasuprot tome, predlog kreditora sada ne obuhvata.
"Takav stav ne doprinosi postizanju uzajamno korisnog sporazuma. Ako budu prihvaćeni predlozi institucija (poverilaca), nastaviće se tragična greška prethodnih vlada koje su odvele Grčku u strateški ćorsokak štednje", ukazao je izvor iz Vlade Grčke.
Do toga dolazi uprkos tome što predlog Grčke, dodaje izvor, ne odražava prvobitne stavove iz programa Vlade, već je proizvod ustupaka i kompromisa, učinjenih na osnovu rada Briselske grupe.
Tako Vlada povezuje potpisivanje sporazuma s kreditorima s rešenjem za dug, kao i s pokrivanjem potreba finansiranja grčke ekonomije. Konkretno, kako je nedavno naglasio i premijer Cipras, sporazum se mora zasnivati na četiri osnovne tačke.
