Godinu dana posle spektakularne smrti bivšeg ruskog špijuna Aleksandra Litvinjenka od trovanja radioaktivnim polonijumom u Londonu, njegova porodica je odlučila da ceo slučaj iznese pred Evropski sud za ljudska prava.
Britanski advokat Luiz Kristijan, pravni zastupnik Litvinjenkove porodice, saopštila je u petak da su advokati predali tužbu sudu u Strazburu u kojoj se ruska vlada optužuje za saučesništvo u njegovom ubistvu, kao i za propuste u istrazi.
"Kažemo da postoje dokazi... bilo aktivnog saučesništva ili prećutne saglasnosti Ruske Federacije u ubistvu Aleksandra Litvinjenka", rekla je Kristijan na konferenciji za novinare povodom godišnjice Litvinjenkove smrti.
Ona je iznela da su advokati došli u posed stručnog dokaza da postoji "visok stepen verovatnoće" da je izotop polonijuma 210, kojim je Litvinjenko otrovan, potekao iz prve ruske fabrike za proizvodnju nuklearnog oružja "Avangard", koja se nalazi pod kontrolom države.
Litvinjenkova udovica Marina je na konferenciji optužila ruskog predsednika Vladimira Putina za "zaštitu i podršku" ubici njenog supruga.
"Time je Putin stavio mrlju na svoj kabinet, vladu i sebe ovim užasnim zločinom. Pretvorio je ubicu u nacionalni simbol", rekla je Litvinjenkova udovica, koja je nešto ranije u toku dana sa prijateljima i svekrom Valterom, prisustvovala komemoraciji ispred bolnice u kojoj je njen suprug pre godinu dana preminuo.
Na izjave učesnika konferencije oštro je reagovao Andrej Lugovoj, bivši ruski agent i biznismen, koga Britanija smatra odgovornim za smrt Litvinjenka.
Lugovoj, koji sada vodi kampanju za ultranacionalističku Liberalno demokratsku partiju, rekao je novinarima u Moskvi da nije uznemiren zbog činjenice da je slučaj prosledjen Evropskom sudu za ljudska prava.
"Evropski sud za ljudska prava nema ništa sa ovim i ne mislim da udovica deluje samostalno. Iza ovog stoje britanske obaveštajne službe", rekao je Lugovoj.
Litvinjenko je umro 23. novembra 2006. godine u Londonu, posle tri sedmice agonije, pošto je u organizam uneo veoma retku radioaktivnu supstancu, izotop polonijuma 210.
U posthumnom pismu svom prijatelju Aleksandru Goldfarbu, Litvinjenko je optužio ruskog predsednika da je odgovoran za njegovu smrt.
Zvanična Moskva je odbacila te optužbe, ocenivši da je reč o "političkoj provokaciji".
Incident, o kojem je istragu sproveo britanski Skotland jard, izazvao je diplomatsku krizu u odnosima Londona i Moskve, pošto su ruske vlasti odbile da izruče Lugovoja, glavnog osumnjičenog za trovanje Litvinjenka.
(Tanjug)
Britanski advokat Luiz Kristijan, pravni zastupnik Litvinjenkove porodice, saopštila je u petak da su advokati predali tužbu sudu u Strazburu u kojoj se ruska vlada optužuje za saučesništvo u njegovom ubistvu, kao i za propuste u istrazi.
"Kažemo da postoje dokazi... bilo aktivnog saučesništva ili prećutne saglasnosti Ruske Federacije u ubistvu Aleksandra Litvinjenka", rekla je Kristijan na konferenciji za novinare povodom godišnjice Litvinjenkove smrti.
Ona je iznela da su advokati došli u posed stručnog dokaza da postoji "visok stepen verovatnoće" da je izotop polonijuma 210, kojim je Litvinjenko otrovan, potekao iz prve ruske fabrike za proizvodnju nuklearnog oružja "Avangard", koja se nalazi pod kontrolom države.
Litvinjenkova udovica Marina je na konferenciji optužila ruskog predsednika Vladimira Putina za "zaštitu i podršku" ubici njenog supruga.
"Time je Putin stavio mrlju na svoj kabinet, vladu i sebe ovim užasnim zločinom. Pretvorio je ubicu u nacionalni simbol", rekla je Litvinjenkova udovica, koja je nešto ranije u toku dana sa prijateljima i svekrom Valterom, prisustvovala komemoraciji ispred bolnice u kojoj je njen suprug pre godinu dana preminuo.
Na izjave učesnika konferencije oštro je reagovao Andrej Lugovoj, bivši ruski agent i biznismen, koga Britanija smatra odgovornim za smrt Litvinjenka.
Lugovoj, koji sada vodi kampanju za ultranacionalističku Liberalno demokratsku partiju, rekao je novinarima u Moskvi da nije uznemiren zbog činjenice da je slučaj prosledjen Evropskom sudu za ljudska prava.
"Evropski sud za ljudska prava nema ništa sa ovim i ne mislim da udovica deluje samostalno. Iza ovog stoje britanske obaveštajne službe", rekao je Lugovoj.
Litvinjenko je umro 23. novembra 2006. godine u Londonu, posle tri sedmice agonije, pošto je u organizam uneo veoma retku radioaktivnu supstancu, izotop polonijuma 210.
U posthumnom pismu svom prijatelju Aleksandru Goldfarbu, Litvinjenko je optužio ruskog predsednika da je odgovoran za njegovu smrt.
Zvanična Moskva je odbacila te optužbe, ocenivši da je reč o "političkoj provokaciji".
Incident, o kojem je istragu sproveo britanski Skotland jard, izazvao je diplomatsku krizu u odnosima Londona i Moskve, pošto su ruske vlasti odbile da izruče Lugovoja, glavnog osumnjičenog za trovanje Litvinjenka.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.