Sin siromašnih jermenskih imigranata, Kerkorian je uspeo da uprkos tome što je završio svega osam razreda škole, sagradi pravu imperiju "tešku" preko četiri milijarde dolara.

Na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi na svetu nalazio se na 393. mestu.

Bio je vlasnik nekoliko najvećih i najpoznatijih hotela i kazina u Las Vegasu. U jednom trenutku je posedovao polovinu čuvene ulice Las Vegas Strip. Ulagao je puno i u filmsku industriju. Tri puta je kupovao i prodavao studio MGM, a vlasnik je bio i studija Junajtid Artists. Ali, čak i kada je bio na njihovom čelu, stajao je strpljivo u redu ispred bioskopa da bi kupio kartu umesto da filmove gleda u privatnim projekcijama.

Svoj novac je investirao i u vazduhoplovnu i automobilsku industriju. Neko vreme je posedovao kompaniju Vestern Erlajnz, imao akcije u Dženeral Motorsu i Fordu, a u dva navrata je pokušao, ali bezuspešno, da kupi Krajsler.

Kao prvoklasni avijatičar, obavljao je opasne misije tokom Drugog svetskog rata, da bi nekoliko godina kasnije osnovao čarter kompaniju za prevoz "nervoznih" kockara koji su želeli da se što pre prevezu u Las Vegas.

"Kada sami sebi krčite put, morate vrlo rano da počnete, a staza koju sledite je nešto drugačija od drugih, posebno od onih koji su svoja bogatstva nasledili", izjavio je jednom prilikom Kirkorian koji je u svetu biznisa bio poznat po tome da je lako sklapao posao, često uz veliki rizik, da bi napustio kompaniju koju je kupio čim bi iz nje izvukao sav profit.

"Rođeni je kockar s šestim čulom za dobar posao", kazao je 2005. za Los Anđeles tajms njegov nekadašnji poslovni partner Li Jakoka.

S tom ocenom se slagao i sam Kirkorian koji je izjavio Tajmsu: "Ja sam kockar u duši. Kocka je moj život".

Osim kocke i pilotiranja, obožavao je tenis, bio je strastveni igrač belog sporta, mada je počeo da se njime bavi tek u 50. godini.

Četiri puta se ženio, a ostaće upamćen i kao veoma darežljivi donator koji je milione dolara poklonio zemlji svojih predaka, Jermeniji.