Grčke banke će ostati zatvorene u ponedeljak i celu nedelju posle toga, kao i Atinska berza, dok će protok kapitala iz i u zemlju biti pod strogom kontrolom, nove su dramatične vesti iz Grčke.

Twitove upućenih analitičara BBC-u je potvrdio, bar u delu za banke, Antimos Tomopulos, šef jedne od njih - Pireus banke nakon hitnog sastanka bankara i vlade u Atini.

Banke će, nagađa se, ostati zatvorene bar do 5. jula, za kad je zakazan referendum o odbijanju evropskog plana štednje za Grčku. U tom smeru ide i "predlog" grčkog Saveta na finansijsku stabilnost.

Premijer Aleksis Cipras je nakon hitnog sastanka vlade u izjavi naciji optužio evropske partnere i Evropsku centralnu banku da vrše pritisak na Grčku, ali je rekao da neće odustatai od plana da naredne nedelje održi referendum.

"Odbijanje zahteva grčke vlade za kratko produženje programa je čin bez presedana prema evropskim standardima, koji dovodi u pitanje pravo suverenog naroda da odlučuje", rekao je Cipras u televizijskom obraćanju naciji.

"Ta odluka dovela je do toga da ECB danas ograniči likvidnost grčkih banaka i primora grčku Centralna banka da predloži pauzu u njihovom radu i restrikcije na povlačenje novca", poručio je Cipras.

Cipras nije izneo detalje koliko će dugo banke biti zatvorene, kao ni o restrikcijama u protoku kapitala, prenosi Rojters.

U PRODAVNICIMA VEĆ DRAMATIČNO

I dok grčki premijer pokušava da spusti loptu i obećava Grcima da su njihove pare u bankama sigurne...

...drama je po prodavnicama počela i pre ponedeljka , jer se prodavci izbegavaju da primaju platne kartice banaka a na bankomatima je ograničeno podizanje novca, ako ga na aparatu uopšte ima.

Grci su, inače, još juče počeli da stvaraju redove ispred bankomata nakon što je premijer Aleksis Cipras pozvao na održavanje referenduma 5. jula o zahtevima stranih kreditora. Ovaj poziv je sinoć dobio podršku parlamenta.

Oko 35 odsto od 2.000 bankomata širom Grčke juče je u jednom trenutku ostalo bez novca. Punjenje jednog automata traje oko sat do dva, pa su se ispred ovih mašina formirali redovi, rekli su izvori.



Grčke banke koordninišu rad sa centralnom bankom da bi u bankarskoj mreži bilo dovoljno gotovine.



Juče je iz bankarskog sistema povučeno oko 600 miliona evra, rekao je Rojtersu zvaničnik jedne od četiri najveće grčke banke. Drugi bankar procenio je odliv na više 500 miliona evra.


Bankari kažu da je tokom prošle sedmice iz banaka povlačeno i po milijardu evra na dan, ali juče je novac povučen skoro isključivo sa bankomata, na kojima postoji dnevno ograničenje od 600 do 700 evra po korisniku.

"Potražnja za gotovinom definitivno je veća nego tokom obične subote. To ne znači da su redovi ispred svih bankomata, ali mi pokušavamo da osiguramo da novca bude u svim automatima", rekao je jedan bankar.

Grčka vlada insistira da će se banke sutra normalno otvoriti i demantovala da će uvesti kontrolu tokova kapitala da bi sprečila kolaps bankarskog sistema. 

Evropska centralna banka (ECB) odlučila je danas da zadrži mehanizam pružanja podrške grčkim bankama da bi one ostale likvidne, ali je postavila ograničenje na 89 milijardi evra, kako je dogovoreno pre dva dana.

To znači da je podrška zadržana, ali nisu izdvojena dodatna sredstva koja bi pokrila odliv sredstava iz grčkih banaka tokom vikenda, prenio je "Gardijan" na svom veb sajtu.

"Poslije odluke grčkih vlasti da održe referendum i neprodužavanja programa EU za Grčku, Upravni savjet odlučio je da blisko sarađuje sa Bankom Grčke radi očuvanja finansijske stabilnosti", navodi se u saopštenju ECB.

Guverner Banke Grčke Janis Sturnaras rekao je da će ova institucija "kao član evrosistema, preduzeti sve neophodne mjere da bi osigurala finansijsku stabilnost grčkih građana u ovim teškim okolnostima".

ŠTA EU I MMF STVARNO TRAŽE OD GRČKE

Na „ucenjivačkom papiru“, kako ga je okarakterisao premijer Cipra a koji je danas na svom sajtu neuobičajeno transparentno objavila Evropska komisija, kreditori Grčkje iz EU i MMF-a traže da Atina rebalansom budžeta i pripadajućom fiskalnom strategijom napravi višak u državnoj kasi .

Taj višak bi trebalo da bude do 1 odsto ove godine, pa da 2018. naraste na 3,5 odsto.

I to nije sve. Od Grčke se zahteva i da reformiše svoj poreski sistem tako da od PDV-a bude izjednačen za većinu roba i usluga na 23 odsto, srednja stopa od 13 odsto važila bi za hranu, energiju i vodu, kao i hotele (ali ne i restorane), dok mi donja stopa od 6 odsto išla na promet lekova,knjiga i pozorišta. Broj izuzetaka ib bio drastično skresan, uključujući i za žitleje ostrva, a povećao bi se porez na osiguranje.

Time bi trebalo da se prikupi ukupno 1 odsto BDP-a.