Cipras, koji je do juče pretio referendumom na kom bi se odbacio program štednje koji nameće MMF, EU i ECB ali i ostankom u Evrozoni po cenu pravne borbe sa EU, izgleda da je "legao na rudu".

Kako Grčka juče nije mogla da plati dospelu ratu kredita MMF-a od 1,5 milijardi evra, priča dobija drugi tok. Naravno, ukoliko se ne radi o još jednom manevru u Evopi prokažene levičarske Sirize.

Premijer Grčke sada kaže u pismu trojci da bi Helenska Republika prihvatila izmene u poreskoj stopi koju su zahtevali kreditori (a Grci prvobitno prihvatili) ali uz ostanak poreskih olakšica od 30 dosto za meštana grčkih ostrva (što su kreditori bili odbili).

Cipras u "manje izmene" ubraja i odlaganje pomeranja starosne dobi za penziju na 67 godina za 2022. godinu (kreditori kažu odmah), kao i blaže fazno ukidanje solidarnih davanja za siromašne penzionere do 2019. (kreditori kažu da mora brže).

Izmene zahteva kreditora, na dve kucane strane kako javlja RT, poslate su na adresu Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF-a.

Iako okončanje programa u ponoć znači da mogućnost njegovog produžetka više nije u ponudi, Ciprasovo pismo moglo bi da posluži kao osnova za novi paket pomoći u narednim danima, pišu svetki mediji.

Ministri finansija zemalja evrozone razmotriće Ciprasov novi predlog u telefonskoj konferenciji u 17:30 časova po srednjeevropskom vremenu.

U utorak je Grčka zatražila novi program pomoći protiv bankrota države koja duguje više od 300 milijardi evra stranim poveriocima. Program bi trebalo da pomogne da Grčka mirnije prebrodi naredne dve godine, ali su kreditori odbili zahtev jer Atina ne pristaje na nastavak oštre štednje i budžetski suficit u naredne tri godine.

Za to vreme, i danas stižu haotične fotografije iz Grčke, gde su se penzioneri koji nemaju kartice za podizanje novca na bankomatima, masovno okupili ispred banaka.

Penzioneri u Letovalištu Asprovalta, oblast Tesalonika, koji nemaju platne kartice, jutros su, po kiši, navalili na banke kako bi podigli penzije, a mogu podići samo 120 evra.

MERKEL: DA VIDIMO PRVO ISHOD REFERENDUMA

Nemački kancelar Angela Merkel odmah je odgovorila Ciprasu da neće biti pregovora o novom sporazumu sa Atinom pre referenduma (zakazanog 5.jula), ali i ponovila je da su vrata za pregovore sa Grčkom bila i jesu otvorena.

Ona je na posebnoj sednici Bundestaga posvećenoj grčkoj krizi kritikovala grčko jednostrano okončanje pregovora i dodala da je, međutim, referendum legitimno pravo Grka, isto kao i što ostale članice evro-zone imaju pravo da reaguju i da iznesu svoje mišljenje.

"Radi se o velikim stvarima. Svet gleda u nas ali sudbina Evrope nije na kocki. To bui se dogodilo ako Evropa zaboravi šta je ona i šta su njene vrednosti. Tada bi propao i evro i Evropa", upozorila je Merkelova.

SAVET EVROPE: REFERENDUM ISPOD EVROPSKIH STANDARDA


Savet Evrope smatra da je referendum o sporazumu Grčke s poveriocima, najavljen za nedelju, 5. jul, ispod evropskih standarda, objavljeno je danas u Atini.

Uz to, pitanje na referendumu nije jasno, niti je tokom izjašnjavanja predviđeno prisustvo stranih posmatrača u Grčkoj, rekao je agenciji AP generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland.

Jagland je rekao da se referendum, po međunarodnoj praksi, proglašava bar dve nedelje pre datuma određenog za njegovo sprovođenje, a ne samo nedelju dana kao u grčkom slučaju, da bi se građanima dalo dovoljno vremena da se obaveste o temi referenduma.

Pored Saveta Evrope, primedbu na najavljeni referendum je danas iznelo i Udruženje advokata Atine koje smatra da je prekršena odredba Ustava Grčke kojom je zabranjeno da neko finansijsko pitanje bude predmet odlučivanja na referendumu.