Od ukupnog javnog duga Grčke, koji trenutno iznosi 323 milijarde evra, najveći udeo u evropskom dugu imaju zemlje članice evrozone na koje otpada ukupno 60 odsto duga. Na bankomatima više ni po 60 evra.
Prema tabeli grčkih kreditora, koju je sačinio Bi-Bi-Si (BBC), evrozona je kroz Evropski fond za finansijsku stabilnost Grčkoj pozajmila 141,8 milijardi evra i još dodatnih 52,9 milijardi, kroz poseban zajam za Grčku.
Gledano po državama, najveći kreditor je Nemačka, koja je preko evropskog programa pomoći i banaka Grčkoj plasirala ukupno 68,2 milijarde evra, sledi Francuska s ukupnim iznosom od 43,3 milijarde evra, a na trećem mestu je Italija sa 38,4 milijarde evra. Iza njih su Medjunarodni monetarni fon koji je Grčku kreitirao sa 21,4 milijarde evra i Evropska centralna banka sa 18,1 milijardi evra kredita.
Otpis tih dugovanja, što se donekle očekuje, prve dve zemlje neće previše da pogodi s obzirom na njihovu snažnu ekonomiju, ali bi zato otpis duga mogao da predstavlja problem za Italiju (38,4 milijarde evra) i Španiju, kojoj Grčka duguje 25 milijardi evra, koje i same imaju probleme sa otplatom dugova, slabim oporavkom privrede i velikom nezaposlenošću.
I manje zemlje bi mogle da budu suočene sa moranjem da otpišu dug Grčkoj, što bi za njih bilo prilično teško s obzirom na odnos duga i njihovog bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Slovenija je Grčkoj pozajmila 1,4 milijarde evra što je 3,9 odsto BDP-a, dok je Malta sa pozajmicom od 400 miliona evra, dostigla pet odsto svog BDP-a.
Medju državama-poveriocima sa većim pozajmicama su i Holandija sa 13,4 milijarde evra, SAD 11,3 milijarde, Velika Britanija - 10,8 milijardi, Belgija sa 7,5, Austrija 5,7 i Finska 3,9 milijardi evra.
NA BANKOMATIMA VIŠE NI PO 60 EVRA
Kod dužnika je danas, dan nakon referenduma situacija još nejasna. Grci se možda raduju ishodu referenduma na kom su odbacili zahteve kreditora ali banke su ostale su zatvorene, a sa bankomata domaći klijenti mogu podići svega po 50 evra dnevno.
Grčke banke, na osnovu ranije odluke, kojom je uvedena kontrola kapitala da bi se zaštitio finansijski sistem od kolapsa, ostaće zatvorene do 7. jula.
Građani Grčke, na osnovu te odluke mogli su do sada da dižu najviše 60 evra, ali je ta svota očigledno smanjenja.
Ispred bankomata u Atini, kako javlja izveštač Tanjuga, ima manjih redova od po pet ljudi, koji podižu novac i koji negoduju zato što im uređaji omogućavaju da podignu svega 50 evra, za 10 manje nego što je najavljivano.
Za sada je nesigurno da li će banke moći tokom ove nedelje, kako je predviđeno ranijom odlukom, da ponovo za klijente otvore svoja vrata i vrate se normalnom poslovanju.
Krajem prošle nedelje je ministar državne uprave Grčke izjavio da će banke biti otvorene čim Atina postigne sporazum sa međunarodnim kreditorima. Iz EU poručuju da to neće biti tako brzo.
