Vladajuća Jedinstvena Rusija (JR), čiji je nosilac liste predsednik Vladimir Putin, kao što se i očekivalo, sa 63,5 odsto glasova ubedljivo vodi na parlamentarnim izborima, pokazuju prvi rezultati izbora. Lider Jedinstvene Rusije Boris Grizlov je objavio da će ta stranka na kongresu, koji će se održati u decembru, imenovati svog kandidata za predsednika zemlje.
Vladajuća Jedinstvena Rusija (JR), čiji je nosilac liste predsednik Vladimir Putin, kao što se i očekivalo, sa 63,5 odsto glasova ubedljivo vodi na parlamentarnim izborima u Rusiji, pokazuju prvi rezultati izbora.
Centralna izborna komisija objavila je da je posle 19,5 odsto prebrojanih glasova Komunistička partija osvojila 11,3 odsto, dok je Liberalno-demokratska partija Vladimira Žirinovskog dobila 10 odsto, a Pravedna Rusija sedam odsto glasova. Ostale partije na izborima ne prelaze cenzus od sedam odsto.
Lider JR Boris Grizlov izjavio je da je referendum o podršci politici predsednika Vladimira Putina uspeo.
"Referendum o Putinovom planu je uspeo", rekao je Grizlov na konferenciji za novinare u sedištu stranke u Moskvi, nakon objavljivanja prvih rezultata.
"Putin je naš nacionalni lider, referendum je održan upravo u korist potvrde ove teze. Njegov kurs, na kome se nalazi u poslednjih osam godina, biće nastavljen", rekao je Grizlov. Kao glavne zadatke JR u novom sazivu, Grizlov je naveo "borbu sa siromaštvom i povećanje penzija".
On je rekao da JR računa da će imati više od 250 mandata, od ukupno 450, i da očekuje da će u Dumu ući i komunisti, Liberalno- demokratska partija (LDPR) Vladimira Žirinovskog i Pravedna Rusija (PR) Sergeja Mironova.
LDPR i PR smatraju se bliskima Kremlju. Dok je LDPR prepoznatljiva po svojim nacionalističkim i izrazito antizapadnim stavovima, partija Mironova odlikuje se socijalističkim, populističkim pogledima.
"Rusija je demokratska država, u čijem su parlamentu predstavljene četiri partije", rekao je Grizlov.
Liberalne partije, kao što su Jabloko i Savez desnih snaga, ni na ovim izborima ne prelaze neophodni cenzus od sedam procenata, i dobijaju manje od dva odsto glasova.
One su tokom kampanje optuživale vlasti za apsolutnu dominaciju u medijima i korišćenje administrativnih resursa za uticaj i pritisak na gradjane. Te stranke su i u nedelju tokom izbora ukazivale na brojne nepravilnosti tokom izbornog procesa.
Liberalna ruska opoziciona partija SPS će se za istinu parlamentarnih izbora boriti na sudu, pridruživši se tako komunistima, koji su, takodje, najavili da se pripremaju da na sudu dovedu u pitanje rezultate izbora, javila je agencija Itar-tas.
Zvaničnici SPS-a, koje je kontaktirao Rojters, nisu bili u mogućnosti da odmah potvrde izveštaj Itar-tasa, rekavši da takva odluka još uvek nije doneta.
Itar-tas je citirao Nikitu Beliha, lidera SPS-a, odnosno Saveza desnih snaga, koji je rekao da će njegova partija dovesti u pitanje današnje izbore.
Grizlov je priznao da je na izborima bilo odredjenih nepravilnosti, ali da one nisu od presudnog značaja za rezultate. "Kršenja pravila koja su primećena, svedoče da imamo otvorene i transparentne izbore. Da je kod nas drugačiji režim, niko ne bi video nikakve nepravilnosti", dodao je Grizlov.
On objavio da će ta stranka na kongresu, koji će se održati u decembru, imenovati svog kandidata za predsednika zemlje. "Na partijskom kongresu ćemo imenovati našeg kandidata za predsedničke izbore", rekao je Grizlov novinarima, ali nije želeo da precizira ko bi mogao da bude taj kandidat.
Očekuje se da će sadašnji predsednik Putin napustiti svoju funkciju u martu naredne godine, posle predsedničkih izbora.
Izbori za peti saziv ruske Dume, donjeg doma parlamenta, završeni su zatvaranjem biračkih mesta na krajnjem zapadu Rusije, u Kalinjingradskoj oblasti, u 19 sati po srednjoevropskom vremenu.
Ove godine je odziv birača, kojih je registrovano više od 108 miliona, bio veći nego na prethodnim izborima.
U Moskvi, reonu sa najvećim brojem birača (više od šest miliona) odziv je bio nešto iznad 50 odsto, dok vode republike Ingušetija i Čečenija sa više od 90 odsto izašlih, kao i Mordovija sa 75,5 odsto, Tatarstan 72,3 odsto i Kirovska oblast sa 61,7 odsto.
Birališta su, zbog postojanja 11 vremenskih zona u teritorijalno najvećoj zemlji na svetu, otvorena još u subotu u 21 sat po srednjoevropskom vremenu na Dalekom istoku, na Kamčatki i u Čukotskom Autonomnom Okrugu.
Glasanje je održano i na 360 biračkih mesta u inostranstvu u 141 državi, medju kojima u svim bivšim sovjetskim republikama (na teritoriji Zajednice Nezavisnih Država), u baltičkim zemljama, kao i u nepriznatim republikama Abhaziji, Južnoj Osetiji i Pridnjestrovlju.
Izbore je nadgledalo oko 1,5 miliona posmatrača iz redova partija koje su učestvovale na izborima, kao i 336 medjunarodnih posmatrača iz 30 zemalja.
Ovogodišnje izbore prati sukob izmedju evropskih posmatrača i ruskih vlasti, što, kako se procenjuje, svedoči o stanju odnosa Rusije i Evrope, odnosno SAD.
Biro OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava - koji se bavi monitoringom, odbio da pošalje svoju misiju, smatrajući da je broj do 70 pozvanih veoma mali i da su ruske vlasti namerno kasnile sa izdavanjem viza.
Centralna izborna komisija Rusije očekuje da će zvanični preliminarni rezultati na osnovu najmanje 90 odsto biračkih mesta moći biti utvrdjeni do ponedeljka, 3. decembra, u 10 sati po moskovskom vremenu.
Poslanici Dume će po prvi put biti birani po stranačkim spiskovima, odnosno po proporcijalnom sistemu. Pored toga, minimalni cenzus za ulazak u Dumu, podignut je sa pet na sedam odsto.
Takodje je zabranjeno formiranje izbornih koalicija, ukinut je minimum birača izašlih na izbore da bi oni bili priznati, kao i mogućnost glasanja "protiv svih".
Osoblje restorana nije se dalo zbuniti i na pitanje Putina ima li slobodnih mesta, šef sale - verovatno srećan jer je sala bila samo do pola puna - hitro je odgovorio: "Za vas uvek."
To nije jedina iz kategorije "zanimljivosti" o kojoj sa izbora izveštavaju ruski mediji, kojima se pridružila i vest da je na Medjunarodnoj kosmičkoj stanici glasao preko poverljivog lica "na zemlji" ruski kosmonaut Jurij Malenčenko.
Izborni proces u kosmosu tekao je i uz "medjunarodne posmatrače", budući da su osim Malenčenka na MKS i kosmonauti Američke svemirske agencije (NASA) Pegi Vitson i Denijel Tani.
Za poseban kuriozitet koji je stigao na "otvorenu telefonsku liniju" Centralne izborne komisije pobrinuo se jedan gradjanin Sibira koji je tražio da mu se odobri da glasa drugog dana, jer mu je danas loš horoskop.
CIK, medjutim, nije mogao da pomogne tom biraču, kome je horoskop "savetovao" da "ne donosi nikakve ozbiljne odluke jer postoji velika verovatnoća da će pogrešiti".
Kao pravo čudo doživljen je i samostalan dolazak 96-godišnje stanovnice grade Sjerova na Uralu na biračko mesto.
Poslednjih 15 godina Pelagiji Naumovoj su uvek biračku kutiju donosili "na noge", ali se ona ovog puta dovoljno zdravo osećala da samo ode do biračkog mesta i glasa, uprkos temperaturi od minus 12 stepeni Celzijusa.
Svoju "gradjansku dužnost" obavila su i tri Rusa glasajući na ostrvskoj karipskoj državi Trinidad i Tobago, kao i više od 500 putnika moskovskih aerodroma, koji nisu mogli da stignu na vreme do svojih izbornih jedinica, a da glasaju im je omogućeno na medjunarodnim aerodromima Domodedovo i Šeremetjevo.
(agencije/MONDO)
Centralna izborna komisija objavila je da je posle 19,5 odsto prebrojanih glasova Komunistička partija osvojila 11,3 odsto, dok je Liberalno-demokratska partija Vladimira Žirinovskog dobila 10 odsto, a Pravedna Rusija sedam odsto glasova. Ostale partije na izborima ne prelaze cenzus od sedam odsto.
Lider JR Boris Grizlov izjavio je da je referendum o podršci politici predsednika Vladimira Putina uspeo.
"Referendum o Putinovom planu je uspeo", rekao je Grizlov na konferenciji za novinare u sedištu stranke u Moskvi, nakon objavljivanja prvih rezultata.
"Putin je naš nacionalni lider, referendum je održan upravo u korist potvrde ove teze. Njegov kurs, na kome se nalazi u poslednjih osam godina, biće nastavljen", rekao je Grizlov. Kao glavne zadatke JR u novom sazivu, Grizlov je naveo "borbu sa siromaštvom i povećanje penzija".
On je rekao da JR računa da će imati više od 250 mandata, od ukupno 450, i da očekuje da će u Dumu ući i komunisti, Liberalno- demokratska partija (LDPR) Vladimira Žirinovskog i Pravedna Rusija (PR) Sergeja Mironova.
LDPR i PR smatraju se bliskima Kremlju. Dok je LDPR prepoznatljiva po svojim nacionalističkim i izrazito antizapadnim stavovima, partija Mironova odlikuje se socijalističkim, populističkim pogledima.
"Rusija je demokratska država, u čijem su parlamentu predstavljene četiri partije", rekao je Grizlov.
Liberalne partije, kao što su Jabloko i Savez desnih snaga, ni na ovim izborima ne prelaze neophodni cenzus od sedam procenata, i dobijaju manje od dva odsto glasova.
One su tokom kampanje optuživale vlasti za apsolutnu dominaciju u medijima i korišćenje administrativnih resursa za uticaj i pritisak na gradjane. Te stranke su i u nedelju tokom izbora ukazivale na brojne nepravilnosti tokom izbornog procesa.
Liberalna ruska opoziciona partija SPS će se za istinu parlamentarnih izbora boriti na sudu, pridruživši se tako komunistima, koji su, takodje, najavili da se pripremaju da na sudu dovedu u pitanje rezultate izbora, javila je agencija Itar-tas.
Zvaničnici SPS-a, koje je kontaktirao Rojters, nisu bili u mogućnosti da odmah potvrde izveštaj Itar-tasa, rekavši da takva odluka još uvek nije doneta.
Itar-tas je citirao Nikitu Beliha, lidera SPS-a, odnosno Saveza desnih snaga, koji je rekao da će njegova partija dovesti u pitanje današnje izbore.
Grizlov je priznao da je na izborima bilo odredjenih nepravilnosti, ali da one nisu od presudnog značaja za rezultate. "Kršenja pravila koja su primećena, svedoče da imamo otvorene i transparentne izbore. Da je kod nas drugačiji režim, niko ne bi video nikakve nepravilnosti", dodao je Grizlov.
On objavio da će ta stranka na kongresu, koji će se održati u decembru, imenovati svog kandidata za predsednika zemlje. "Na partijskom kongresu ćemo imenovati našeg kandidata za predsedničke izbore", rekao je Grizlov novinarima, ali nije želeo da precizira ko bi mogao da bude taj kandidat.
Očekuje se da će sadašnji predsednik Putin napustiti svoju funkciju u martu naredne godine, posle predsedničkih izbora.
Izbori za peti saziv ruske Dume, donjeg doma parlamenta, završeni su zatvaranjem biračkih mesta na krajnjem zapadu Rusije, u Kalinjingradskoj oblasti, u 19 sati po srednjoevropskom vremenu.
Ove godine je odziv birača, kojih je registrovano više od 108 miliona, bio veći nego na prethodnim izborima.
U Moskvi, reonu sa najvećim brojem birača (više od šest miliona) odziv je bio nešto iznad 50 odsto, dok vode republike Ingušetija i Čečenija sa više od 90 odsto izašlih, kao i Mordovija sa 75,5 odsto, Tatarstan 72,3 odsto i Kirovska oblast sa 61,7 odsto.
Birališta su, zbog postojanja 11 vremenskih zona u teritorijalno najvećoj zemlji na svetu, otvorena još u subotu u 21 sat po srednjoevropskom vremenu na Dalekom istoku, na Kamčatki i u Čukotskom Autonomnom Okrugu.
Glasanje je održano i na 360 biračkih mesta u inostranstvu u 141 državi, medju kojima u svim bivšim sovjetskim republikama (na teritoriji Zajednice Nezavisnih Država), u baltičkim zemljama, kao i u nepriznatim republikama Abhaziji, Južnoj Osetiji i Pridnjestrovlju.
Izbore je nadgledalo oko 1,5 miliona posmatrača iz redova partija koje su učestvovale na izborima, kao i 336 medjunarodnih posmatrača iz 30 zemalja.
Ovogodišnje izbore prati sukob izmedju evropskih posmatrača i ruskih vlasti, što, kako se procenjuje, svedoči o stanju odnosa Rusije i Evrope, odnosno SAD.
Biro OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava - koji se bavi monitoringom, odbio da pošalje svoju misiju, smatrajući da je broj do 70 pozvanih veoma mali i da su ruske vlasti namerno kasnile sa izdavanjem viza.
Centralna izborna komisija Rusije očekuje da će zvanični preliminarni rezultati na osnovu najmanje 90 odsto biračkih mesta moći biti utvrdjeni do ponedeljka, 3. decembra, u 10 sati po moskovskom vremenu.
Poslanici Dume će po prvi put biti birani po stranačkim spiskovima, odnosno po proporcijalnom sistemu. Pored toga, minimalni cenzus za ulazak u Dumu, podignut je sa pet na sedam odsto.
Takodje je zabranjeno formiranje izbornih koalicija, ukinut je minimum birača izašlih na izbore da bi oni bili priznati, kao i mogućnost glasanja "protiv svih".
Glasanje iz kosmosa i sa Trinidada!
Ruski predsednik Vladimir Putin i njegova supruga Ljudmila odlučili su da neposredno posle glasanja odu na ručak i izbor je, potpuno nenajavljeno, pao na jedan moskovski restoran sa sibirskom kuhinjom.Osoblje restorana nije se dalo zbuniti i na pitanje Putina ima li slobodnih mesta, šef sale - verovatno srećan jer je sala bila samo do pola puna - hitro je odgovorio: "Za vas uvek."
To nije jedina iz kategorije "zanimljivosti" o kojoj sa izbora izveštavaju ruski mediji, kojima se pridružila i vest da je na Medjunarodnoj kosmičkoj stanici glasao preko poverljivog lica "na zemlji" ruski kosmonaut Jurij Malenčenko.
Izborni proces u kosmosu tekao je i uz "medjunarodne posmatrače", budući da su osim Malenčenka na MKS i kosmonauti Američke svemirske agencije (NASA) Pegi Vitson i Denijel Tani.
Za poseban kuriozitet koji je stigao na "otvorenu telefonsku liniju" Centralne izborne komisije pobrinuo se jedan gradjanin Sibira koji je tražio da mu se odobri da glasa drugog dana, jer mu je danas loš horoskop.
CIK, medjutim, nije mogao da pomogne tom biraču, kome je horoskop "savetovao" da "ne donosi nikakve ozbiljne odluke jer postoji velika verovatnoća da će pogrešiti".
Kao pravo čudo doživljen je i samostalan dolazak 96-godišnje stanovnice grade Sjerova na Uralu na biračko mesto.
Poslednjih 15 godina Pelagiji Naumovoj su uvek biračku kutiju donosili "na noge", ali se ona ovog puta dovoljno zdravo osećala da samo ode do biračkog mesta i glasa, uprkos temperaturi od minus 12 stepeni Celzijusa.
Svoju "gradjansku dužnost" obavila su i tri Rusa glasajući na ostrvskoj karipskoj državi Trinidad i Tobago, kao i više od 500 putnika moskovskih aerodroma, koji nisu mogli da stignu na vreme do svojih izbornih jedinica, a da glasaju im je omogućeno na medjunarodnim aerodromima Domodedovo i Šeremetjevo.
(agencije/MONDO)
