Stanovnici Rusije izabrali su novi, peti saziv Dume, u kojoj će, prema još nepotpunim zvaničnim rezultatima, dvotrećinsku većinu imati vladajuća Jedinstvena Rusija, na čijoj je izbornoj listi nosilac bio ruski predsednik Vladimir Putin. Pobedu je Putinu čestitao srpski premijer Vojislav Koštunica, a čestitke Jedinstvenoj Rusiji uputila je Srpska radikalna stranka.
Stanovnici Rusije izabrali su novi, peti saziv Dume, u kojoj će, prema još nepotpunim zvaničnim rezultatima, dvotrećinsku većinu imati vladajuća Jedinstvena Rusija, na čijoj je izbornoj listi nosilac bio ruski predsednik Vladimir Putin.
Pobedu je Putinu čestitao srpski premijer Vojislav Koštunica, a čestitke Jedinstvenoj Rusiji uputila je i Srpska radikalna stranka.
Prema preliminarnim rezultatima, na osnovu 97,8 odsto obradjenog izbornog materijala, Jedinstvena Rusija (JR) osvojila je 64,1 odsto, ili glasove više od 43 miliona birača. Putin je saopštio da će partija imati 315 mandata u donjem domu ruskog parlamenta.
U Dumu će i ovog puta ući Komunistička partrija Ruske Federacije (KPRF) Genadija Zjuganova, koja je dobila 11,6 odsto glasova (blizu osam miliona), Liberalno-demokratska partija (LDPR) Vladimira Žirinovskog sa 8,2 odsto (5,5 miliona) i Pravedna Rusija (PR) predsednika Saveta federacije (gornjeg doma parlamenta) Sergeja Mironova sa 7,8 odsto glasova (5,3 miliona).
Svih ostalih sedam partija koje su učestvovale na izborima nisu došle do cenzusa, koji je od ove godine povećan sa pet na sedam odsto.
Izborna kampanja JR zasnivala se na potrebi dobijanja mandata za nastavak kursa koji je sprovodio Putin na mestu šefa države tokom proteklih nepunih osam godina, i pošto na proleće ruskom predsedniku istekne drugi uzastopni mandat posle kojeg nema pravo da se treći put kandiduje.
Utoliko je pobeda partije, praktično, pobeda Putina i referendum o poverenju ruskom predsedniku, koji je time dobio na "političkoj dugovečnosti". Ili, kako je rekao u prvom reagovanju na prve rezultate lider JR Boris Grizlov: Putin je kao nacionalni lider "osvojio pobedu u prvom krugu". "Uspeo je referendum o Putinovom planu", rekao je vidno raspoloženi Grizlov.
Zahvaljujući gradjanima, Putin je rekao da će posle izbora legitimitet parlamenta porasti, budući da je prethodni saziv imao poverenje 70 odsto birača, dok je ovaj dobio 90 odsto glasova ruskih birača.
Prema njegovim rečima, gradjani su pokazali veliku odgovornost i ne žele da dopuste da se u zemlji odigra "destruktivan scenario kao u nekim zemljama postsovjetskog prostora".
LDPR i PR nemaju velikog razloga za nezadovoljstvo, dok su, u skladu sa očekivanjima i prognozama, manje i radikalne opozicione partije doživele debakl, dobivši izmedju 2,5 i manje od jedan odsto glasova. Medju njima su i partija Savez desnih snaga i Jabloko, u kojima su lideri dugogodišnji saradnici "liberalnog" usmerenja Boris Njemcov i Grigorij Javlinski.
Izbore je nadgledalo oko 1,5 miliona posmatrača iz partija koje su učestvovale na izborima, kao i 336 medjunarodnih posmatrača iz 30 zemalja, ali senku je bacilo odsustvo misije Biroa OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) koji nije poslao svoje posmatrače.
Iako su pohvalili dobru organizovanost, posmatrači parlamentarnih skupština Saveta Evrope i OEBS-a ocenili su da izbori nisu bili slobodni i u skladu sa kriterijumima koji se primenjuju u Evropi. "Po našem mišljenju ovi izbori nisu odgovarali mnogim kriterijumima izbora koji su prihvaćeni u Evropi i zato ih ne možemo nazvati slobodnim", rekao je novinarima predsednik misije PS OEBS Joran Lenmarker, dodajući da je dobijen veliki broj prijava o pritisku na opoziciju.
Šef posmatračke misije PSSE Lik van den Brande je, pak, rekao da "u zemlji odsustvuje stvarna podela vlasti...to nisu bili izbori, već referendum u korist predsednika", i istovremeno iskazao "mnogo brige u vezi sa razvojem demokratije" u Rusiji.
Visoki funkcioner JR i predsednik spoljnopolitičkog odbora u prethodnom sazivu Konstantin Kosačov, odbacio je ocenu posmatrača iz evropskih institucija, tvrdeći da je ona data pod spoljnim pritiskom i radi dobijanja popustljivosti i ustupaka od Rusije u diskusijama sa Zapadom.
Kosačov je medju "tražene ustupke" naveo otvaranje ruskog tržišta za nekvalitetne poljoprivredne proizvode iz Evrope i saglasnost na nekontrolisan izvoz neobraćenih sirovina. "Spremnost Rusije da brani sopstvene nacionalne interese naše partnere ne zadovoljava i otuda težnja da se u sumnju stavi demokratičnost naših izbora", rekao je Kosačov.
Centralna izborna komisija je najavila konačne rezultate za 7. ili 8. decembar, a prvo zasedanje petog saziva Dume treba da bude održano najkasnije 2. januara 2008. godine, s tim što predsednik može da sazove poslanike i ranije.
(Tanjug)
Pobedu je Putinu čestitao srpski premijer Vojislav Koštunica, a čestitke Jedinstvenoj Rusiji uputila je i Srpska radikalna stranka.
Prema preliminarnim rezultatima, na osnovu 97,8 odsto obradjenog izbornog materijala, Jedinstvena Rusija (JR) osvojila je 64,1 odsto, ili glasove više od 43 miliona birača. Putin je saopštio da će partija imati 315 mandata u donjem domu ruskog parlamenta.
U Dumu će i ovog puta ući Komunistička partrija Ruske Federacije (KPRF) Genadija Zjuganova, koja je dobila 11,6 odsto glasova (blizu osam miliona), Liberalno-demokratska partija (LDPR) Vladimira Žirinovskog sa 8,2 odsto (5,5 miliona) i Pravedna Rusija (PR) predsednika Saveta federacije (gornjeg doma parlamenta) Sergeja Mironova sa 7,8 odsto glasova (5,3 miliona).
Svih ostalih sedam partija koje su učestvovale na izborima nisu došle do cenzusa, koji je od ove godine povećan sa pet na sedam odsto.
Izborna kampanja JR zasnivala se na potrebi dobijanja mandata za nastavak kursa koji je sprovodio Putin na mestu šefa države tokom proteklih nepunih osam godina, i pošto na proleće ruskom predsedniku istekne drugi uzastopni mandat posle kojeg nema pravo da se treći put kandiduje.
Utoliko je pobeda partije, praktično, pobeda Putina i referendum o poverenju ruskom predsedniku, koji je time dobio na "političkoj dugovečnosti". Ili, kako je rekao u prvom reagovanju na prve rezultate lider JR Boris Grizlov: Putin je kao nacionalni lider "osvojio pobedu u prvom krugu". "Uspeo je referendum o Putinovom planu", rekao je vidno raspoloženi Grizlov.
Zahvaljujući gradjanima, Putin je rekao da će posle izbora legitimitet parlamenta porasti, budući da je prethodni saziv imao poverenje 70 odsto birača, dok je ovaj dobio 90 odsto glasova ruskih birača.
Prema njegovim rečima, gradjani su pokazali veliku odgovornost i ne žele da dopuste da se u zemlji odigra "destruktivan scenario kao u nekim zemljama postsovjetskog prostora".
SE, OEBS: Nije u skladu s "evropskim standardima"
Nekoliko partija, medjutim, nezadovoljno je održanim izborima, a najviše KPRF čiji je lider izjavio da su uočene brojne nepravilnosti i da ne veruje u zvanične podatke, a da će, kao i do sada, da ih osporava. Zjuganov je optužio Izbornu komisiju za kradju 11 odsto glasova, "kako bi ih dao LDPR-u i Pravednoj Rusiji". Lider komunista, koji su i u prošlom sazivu bili drugi po snazi u Dumi, najavio je da će kontrolori te partije paralelno zbrajati glasove birača.LDPR i PR nemaju velikog razloga za nezadovoljstvo, dok su, u skladu sa očekivanjima i prognozama, manje i radikalne opozicione partije doživele debakl, dobivši izmedju 2,5 i manje od jedan odsto glasova. Medju njima su i partija Savez desnih snaga i Jabloko, u kojima su lideri dugogodišnji saradnici "liberalnog" usmerenja Boris Njemcov i Grigorij Javlinski.
Izbore je nadgledalo oko 1,5 miliona posmatrača iz partija koje su učestvovale na izborima, kao i 336 medjunarodnih posmatrača iz 30 zemalja, ali senku je bacilo odsustvo misije Biroa OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) koji nije poslao svoje posmatrače.
Iako su pohvalili dobru organizovanost, posmatrači parlamentarnih skupština Saveta Evrope i OEBS-a ocenili su da izbori nisu bili slobodni i u skladu sa kriterijumima koji se primenjuju u Evropi. "Po našem mišljenju ovi izbori nisu odgovarali mnogim kriterijumima izbora koji su prihvaćeni u Evropi i zato ih ne možemo nazvati slobodnim", rekao je novinarima predsednik misije PS OEBS Joran Lenmarker, dodajući da je dobijen veliki broj prijava o pritisku na opoziciju.
Šef posmatračke misije PSSE Lik van den Brande je, pak, rekao da "u zemlji odsustvuje stvarna podela vlasti...to nisu bili izbori, već referendum u korist predsednika", i istovremeno iskazao "mnogo brige u vezi sa razvojem demokratije" u Rusiji.
Visoki funkcioner JR i predsednik spoljnopolitičkog odbora u prethodnom sazivu Konstantin Kosačov, odbacio je ocenu posmatrača iz evropskih institucija, tvrdeći da je ona data pod spoljnim pritiskom i radi dobijanja popustljivosti i ustupaka od Rusije u diskusijama sa Zapadom.
Kosačov je medju "tražene ustupke" naveo otvaranje ruskog tržišta za nekvalitetne poljoprivredne proizvode iz Evrope i saglasnost na nekontrolisan izvoz neobraćenih sirovina. "Spremnost Rusije da brani sopstvene nacionalne interese naše partnere ne zadovoljava i otuda težnja da se u sumnju stavi demokratičnost naših izbora", rekao je Kosačov.
Centralna izborna komisija je najavila konačne rezultate za 7. ili 8. decembar, a prvo zasedanje petog saziva Dume treba da bude održano najkasnije 2. januara 2008. godine, s tim što predsednik može da sazove poslanike i ranije.
(Tanjug)
