Obaveštajne službe Sjedinjenih Američkih Država, njih ukupno 16, ocenile su da je iranski nuklearni program zaustavljen još pre četiri godine, ali da ostaje nejasno kakve su ambicije Teherana vezane za navodnu želju Islamske Republike da se dokopa atomske bombe.
Obaveštajne službe Sjedinjenih Američkih Država, njih ukupno 16, ocenile su da je iranski nuklearni program zaustavljen još pre četiri godine, ali da ostaje nejasno kakve su ambicije Teherana vezane za navodnu želju Islamske Republike da se dokopa atomske bombe.Novi izveštaj združenih američkih obaveštajnih službi, čiji su delovi objavljeni u ponedeljak, predstavlja prvu ozbiljnu potvrdu ranijih navoda stručnjaka za atomsku energiju, koji su iranski nuklearni program ocenili kao "ambiciozan", ali praćen ozbiljnim organizacionim problemima.
Procena američkih špijuna zasnovana je na pretpostavci da se Teheran opredelio za sporiji razvoj programa, pre svega zbog političkih, ekonomskih i vojnih posledica koje bi mogao izazvati užurbani razvoj atomske energije.
Američke obaveštajne agencije ocenile su da je usporeni razvoj nuklearnog programa u Iranu, izmedju ostalog, i posledica ozbiljnih pritisaka medjunarodne zajednice, što bi, praćeno odgovarajućim diplomatskim potezima, moglo dovesti i do daljeg "zamrzavanja" atomskog programa.
Ipak, združene obaveštajne službe SAD i dalje smatraju da pravljenje atomske bombe predstavlja "krajnji cilj" vlasti u Teheranu.
Sjedinjene Američke Države ocenile su da izveštaj njenih obaveštajnih službi o iranskom nuklearnom programu, predstavlja "dobru vest", ali da opasnost da se islamska republika dočepa atomske bombe, još predstavlja ozbiljan problem.
"Procena predstavlja osnovu za optimizam da je ovaj problem moguće rešiti diplomatskim putem, bez upotrebe sile, kao što je administracija i pokušavala da uradi. Izveštaj pokazuje i da je predsednik odabrao dobru strategiju, uključujući medjunarodni pritisak uz volju da se pregovara o rešenju koje bi zadovoljilo interese Irana i istovremeno osiguralo da se svet nikada ne suoči sa nuklearnom opasnošću iz Teherana", navodi se u saopštenju Stivena Hedlija, savetnika Bele kuće za nacionalnu bezbednost.
Hedli je, takodje, naveo da medjunarodna zajednica mora pojačati pritisak na Iran, uključujući diplomatsku izolaciju, sankcije UN i finansijske mere, kako bi se Teheran naterao da uzme učešća u pregovorima o okončanju svog nuklearnog programa.
Izveštaji združenih obaveštajnih službi, poslednjih godina, izazivaju ozbiljnu dozu skepse u američkoj javnosti, s obzirom da su tvrdnje špijuna, kako se kasnije ispostavilo potpuno pogrešne, o kapacitetima oružja za masovno uništenje režima Sadama Huseina, poslužile kao političko pokriće za pokretanje invazije na Irak 2003. godine.
U iranskom slučaju, američki obaveštajci ponovili su ranije tvrdnje da Teheran neće biti u stanju da se dokopa atomske bombe pre 2010. ili 2015. godine, ali su iranski zvaničnici, do sada nebrojano puta izjavljivali da je proizvodnja električne energije jedini cilj njihovog programa.
Izveštaji združenih obaveštajnih službi, poslednjih godina, izazivaju ozbiljnu dozu skepse u američkoj javnosti, s obzirom da su tvrdnje špijuna, kako se kasnije ispostavilo potpuno pogrešne, o kapacitetima oružja za masovno uništenje režima Sadama Huseina, poslužile kao političko pokriće za pokretanje invazije na Irak 2003. godine.
U iranskom slučaju, američki obaveštajci ponovili su ranije tvrdnje da Teheran neće biti u stanju da se dokopa atomske bombe pre 2010. ili 2015. godine, ali su iranski zvaničnici, do sada, bar stotinu puta izjavljivali da je proizvodnja električne energije jedini cilj ovog kontroverznog programa.
(Tanjug)
