Četvrta godišnjica rušenja talibanskog režima u Avganistanu - ostvarena krajem 2001. akcijom stranih trupa predvodjenih SAD - obeležena je pozivom poraženih da se ubije predsednik Hamid Karzai, što toj zemlji najavljuje nove nevolje.
Četvrta godišnjica rušenja talibanskog režima u Avganistanu - ostvarena krajem 2001. akcijom stranih trupa predvodjenih SAD - obeležena je pozivom poraženih da se ubije predsednik Hamid Karzai, što toj zemlji najavljuje nove nevolje.
Fatva za Karzaija usledila je posle odluke NATO da poveća broj svojih vojnika u Avganistanu i da proširi zonu njihovog dejstva što je, takodje, odluka koja sugeriše da se Avganistanci ne mogu nadati skorom miru.
Prema prošlonedeljnoj odluci Brisela, kontigent NATO povećaće se sa sadašnjih 9.000 na 15.000 vojnika koji će dobiti zadatak da kontrolišu bezbednost i u avganistanskim oblastima u koje do sada nisu zalazili.
Pojačanja bi "na teren" trebalo da stignu već početkom 2005. godine, što je predsednik Karzai toplo pozdravio.
Iako u Avganistanu, pored domaćih snaga bezbednosti, deluje i oko 20.000 američkih specijalaca, bezbednosna situacija u zemlji je vrlo teška, jer pobunjeni talibani i oružane formacije drugih protivnika vlasti pojačavaju svoje delovanje.
Nedavni Karzaijev poziv na nacionalno pomirenje, njegovo neprijatelji su glatko odbili. "Mira i pomirenja ne može biti sve dok su strani vojnici u Avganistanu", poručio je šefu države bivši premijer Gulbudin Hakmatjar, vodja pobunjeničke grupe povezane s talibanima.
Talibanski komandant Mula Dadula je mirno primio vest o povećanju NATO kontigenta u Avganistanu, izjavivši da će njegovim sledbenicima biti lakše da napadaju strane vojnike kad ih je više.
Tokom ove godine u sukobima u Avganistanu ubijeno je više od 1.000 ljudi. Medju stradalima je i 60 pripadnika snaga SAD čiji je prvesntveni zadatak u ovoj zemlji traganje za pobunjenicima i pripadnicima Al kaide.
Najžešći otpor novoj vlasti je na jugu i jugositosku Avganistana, a zona uz granici s Pakistanom dugo je smatrana utočištem Osame bin Ladena i njegovih najbližih saradnika.
Režim talibana je srušen nakon što je odbio da, posle terorističkih napada na američke gradove (septembra 2001.) preda vodju Al kaide Osamu bin Ladena.
Iako je ranije bilo nagoveštaja da bi se broj američkih vojnika u Avganistanu mogao smanjiti za oko 4.000, najnovije informacije iz Vašingtona ukazuju da od toga, zasad, neće biti ništa. Takav stav je, sam po sebi, da situacija u Avganistanu nije dobra.
U pozivu za ubistvo Karzaija talibani su svoje pristalice pozvali i na nastavak "džihada" (svetog rata) protiv svih predsednikovih domaćih i stranih saveznika, pre svega protiv Amerikanaca.
"Džihad protiv Amerikanaca, Britanaca i Karzaija je obaveza, jer oni zasluižuju da budu ubijeni", poručili su talibani koji se predstavljaju kao sve snažniji i sve militantniji.
(Tanjug)
Fatva za Karzaija usledila je posle odluke NATO da poveća broj svojih vojnika u Avganistanu i da proširi zonu njihovog dejstva što je, takodje, odluka koja sugeriše da se Avganistanci ne mogu nadati skorom miru.
Prema prošlonedeljnoj odluci Brisela, kontigent NATO povećaće se sa sadašnjih 9.000 na 15.000 vojnika koji će dobiti zadatak da kontrolišu bezbednost i u avganistanskim oblastima u koje do sada nisu zalazili.
Pojačanja bi "na teren" trebalo da stignu već početkom 2005. godine, što je predsednik Karzai toplo pozdravio.
Iako u Avganistanu, pored domaćih snaga bezbednosti, deluje i oko 20.000 američkih specijalaca, bezbednosna situacija u zemlji je vrlo teška, jer pobunjeni talibani i oružane formacije drugih protivnika vlasti pojačavaju svoje delovanje.
Nedavni Karzaijev poziv na nacionalno pomirenje, njegovo neprijatelji su glatko odbili. "Mira i pomirenja ne može biti sve dok su strani vojnici u Avganistanu", poručio je šefu države bivši premijer Gulbudin Hakmatjar, vodja pobunjeničke grupe povezane s talibanima.
Džihad protiv Amerikanaca, Britanaca…
Hekmatjar, lider avganistanskih gerilaca u borbi protiv sovjetske okupacije, dugo je bio zakleti protivnik talibana, a u vreme njihove vladavine bio je egzilu. Pomirenje je došlo na liniji otpora Karzaiju.Talibanski komandant Mula Dadula je mirno primio vest o povećanju NATO kontigenta u Avganistanu, izjavivši da će njegovim sledbenicima biti lakše da napadaju strane vojnike kad ih je više.
Tokom ove godine u sukobima u Avganistanu ubijeno je više od 1.000 ljudi. Medju stradalima je i 60 pripadnika snaga SAD čiji je prvesntveni zadatak u ovoj zemlji traganje za pobunjenicima i pripadnicima Al kaide.
Najžešći otpor novoj vlasti je na jugu i jugositosku Avganistana, a zona uz granici s Pakistanom dugo je smatrana utočištem Osame bin Ladena i njegovih najbližih saradnika.
Režim talibana je srušen nakon što je odbio da, posle terorističkih napada na američke gradove (septembra 2001.) preda vodju Al kaide Osamu bin Ladena.
Iako je ranije bilo nagoveštaja da bi se broj američkih vojnika u Avganistanu mogao smanjiti za oko 4.000, najnovije informacije iz Vašingtona ukazuju da od toga, zasad, neće biti ništa. Takav stav je, sam po sebi, da situacija u Avganistanu nije dobra.
U pozivu za ubistvo Karzaija talibani su svoje pristalice pozvali i na nastavak "džihada" (svetog rata) protiv svih predsednikovih domaćih i stranih saveznika, pre svega protiv Amerikanaca.
"Džihad protiv Amerikanaca, Britanaca i Karzaija je obaveza, jer oni zasluižuju da budu ubijeni", poručili su talibani koji se predstavljaju kao sve snažniji i sve militantniji.
(Tanjug)
