U bombardovanju je ubijeno 140.000 ljudi, ne računajući stradale od radijacije i Nagasakija, gde ih je usmrćeno 22.000, a od radijacije još 39.000.
Bombardovanje je izvršeno 6. i 9. avgusta 1945. godine na osnovu odluke tadašnjeg predsednika SAD Harija Trumana, a naređenje su izvršili američki bombarderi. To je bilo prvi put u istoriji da je nuklearno oružje upotrebljeno u ratu.
Hirošima je tada imala 255.000 stanovnika i bila je glavni štab generala Hata Šunrokua, koji je bio zadužen za odbranu južnog dela Japana.
Međutim, veliku većinu stanovništva činili su civili i zato se postupak SAD i američke vojske i danas smatra kontroverznim.
SAD su 31. jula pripremile uranijumsku bombu nazvanu "Mali dečak", tešku četiri tone i dugu tri metra.
Bombarder "Enola Gej" poleteo je sa zapadnopacifičkog ostrva Tinianu 6. avgusta 1945. u pratnji još dva bombardera "B-29" koji su bili opremljeni uređajima za osmatranje, foto-aparatima i kamerama.
U 7.00 časova po lokalnom vremenu japanski radari su otkrili tri aviona i pokrenuli uzbunu, ali su je onda prekinuli jer su mislili da avion leti visoko budući da je reč o izviđačkoj letelici.
"Enola Gej" izbacila je atomsku bombu koja je detonirala na visini od 580 metara. U jednom trenutku poginulo je 140.000 ljudi.
Temperatura na tlu u blizini središta eksplozije dostizala je i do 5.000 stepeni Celzijusovih.
Snažni udarni vetar, brzine 800 kilometara na čas i plamene oluje uništile su gotovo sve unutar 13 kilometara kvadratnih.
SAD su 9. avgusta izbacile drugu atomsku bombu, ovog puta na grad Nagasaki.
Meta je bio "Micubiši koncern", ali ga je bomba promašila za više od dva kilometra. Ipak, uništila je pola grada.
Bomba je aktivirana na visini od 470 metara i ubila 22.000 ljudi, a još 39.000 je poginulo od posledica radijacije.
POMEN ŽRTVAMA
Ceremoniji obeležavanja u Hirošimi danas su prisustvovale desetine hiljada ljudi, japanski premijer Šinzo Abe i predstavnici 100 zemalja, među kojima i ambasadorka SAD Karolin Kenedi.
"Da bismo živeli zajedno, moramo da uništimo apsolutno zlo, i vrhunac nehumanosti koje predstavlja nuklearno oružje. Sada je vreme da reagujemo", rekao je gradonačelnik Hirošime, Kazumi Macui.
Minutom ćutanja u 8.15 po lokalnom vremenu (23.15 GMT) je u Memorijalnom parku u Hirošimi odata počast žrtvama, čiji se broj procenjuje na oko 140.000.
Tačno u to vreme, 6. avgusta 1945. godine američki bombarder "Enola Gej" bacio je atomsku bombu "Litl boj" na Hirošimu, koja ; se na nalazi u zapadnom delu Japana. SAD se nisu izvinile za taj čin, kao ni za drugi atomski napad na Nagasaki 9. avgusta 1945., gde je stradalo 74.000 ljudi.
Nijedan američki predsednik nikad nije posetio ta dva grada.
Posle atomskog napada, Japan je kapitulirao 15. avgusta 1945. godine što je omogućilo da se Drugi svetski rat zvanično završi dve nedelje kasnije, 2. septembra 1945. godine.
"Dajte dokaze za krađu, pa idemo zajedno u policiju i tužilaštvo": Direktor ABA lige o pritužbama na suđenje
Adem Ljajić se vraća u Partizan! Crno-beli spremaju velike promene ove zime
Partizan - Fenerbahče uživo: Vatrena atmosfera u Beogradskoj areni dočekala ekipu iz Turske
"Reći ću vam sada kakav je čovek Nikola Mirotić": Burna konferencija Mesine, progovorio posle 6 godina ćutanja
U mrežastim čarapama i miniću: Voditeljka na koncertu Jelene Rozge, prva došla i pokazala izvajane noge