Šefovi država ili vlada Evropske unije potpisali su u četvrtak u Lisabonu Ugovor o reformi institucija EU, kojim se pojednostavljuje mehanizam odlučivanja i rukovodjenja u Uniji i omogućava ulazak novih članica.
Šefovi država ili vlada Evropske unije potpisali su u četvrtak u Lisabonu Ugovor o reformi institucija EU, kojim se pojednostavljuje mehanizam odlučivanja i rukovodjenja u Uniji i omogućava ulazak novih članica.
Usvajanjem "Ugovora iz Lisabona" konačno je rešena i duga kriza u EU, nastala 2005. odbacivanjem predloga evropskog ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji, kada su gradjani tih zemalja EU i na taj način ispoljili strah od "preuranjenog" prijema novih članica, a posebno Turske.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je na svečanosti u zdanju lisabonskog Manastira Žeronimo, izjavio da je "Ugovor iz Lisabona" otelotvorenje "Evrope od Atlantika do Crnog mora i 27 članica EU ujedinjenih u slobodi i demokratiji".
Evropska unija, proširena na nove članice, daje EU novu ekonomsku, političku i strategijsku dimenziju, rekao je Baroso i naglasio da je EU sada osposobljena da se sučeli s problemima globalizacije, mundijalizacije, klimatskog poremećaja zbog zagadjivanja prirode, i da "predloži rešenja koja su hitno potrebna svetu".
Baroso je pozvao Evropu da bude "snažna i ujedinjena", jer je to potrebno "ukoliko želimo strategijske odnose s našim partnerima i sredstva da s odlučnošću branimo svoje interese u odnosima s drugim velikim silama".
Sadržinom novog akta, EU je na duži rok stabilizovana kao uravnotežena struktura podeljenog nacionalnog i nadnacionalnog suvereniteta evropske dvadesetsedmorice, ali je pitanje budućnosti, najmanje do 2030. godine, da li će EU postati "evropska federacija" s više centralizovanom političkom, ekonomskom i vojno-bezbednosnom vlašću.
Povelja o temeljnim pravima EU je uključena u novi ugovor, ali su Velika Britanija i Poljska za sebe izdejstvovale izuzeće, a to znači da ne moraju da je unesu u svoje zakonodavstvo.
Ugovor iz Lisabona garantuje Hrvatskoj, koja već pregovara o članstvu, i drugim zemljama zapadnog Balkana ulazak u redove EU, s tim da ispune uslove i nužne reforme.
Ugovor će stupiti na snagu nakon što bude ratifikovan u parlamentima zemalja članice Evropske unije. Irska je, izgleda, jedina članica koja će o tome morati da se izjašava referendumom.
Ratfikacija treba da bude okončana do juna 2009, što će omogućiti da se tada po novim pravilima i raspodeli poslaničkih mesta, organizuju predvidjeni izbori za Evropski parlament.
Odluke će se prema novom Ugovoru donositi dvojakom većinom, a ne jednoglasno u 50 novih oblasti koje uključuju pravnu i policijsku saradnju, obrazovanje i ekonomsku politiku.
Jednoglasno odlučivanje, konsenzus, i dalje je potreban za spoljnu politiku, odbranu, socijalna pitanja, oporezivanje i kulturu. Nacionalni parlamenti takodje dobijaju više prava da nadgledaju rad Evropskog parlamenta.
Sadašnji visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i pitanja bezbednosti, a tu dužnost trenutno obavlja Havijer Solana, neće biti zvanično ministar inostranih poslova Unije, kako je to bilo zamišljeno predlogom ustava.
Visoki predstavnik će od januara 2009. biti potpredsednik Evropske komisije i imaće široka prava kad su u pitanju budžetska sredstva i stvaranje snažnije diplomatije EU.
Lideri EU će birati predsednika na petogodišnji mandat čime će se zameniti sadašnji sistem da svakih šest meseci nova zemlja EU predsedava i vodi poslove 27-orice.
Poljska je, posle dugih natezanje s ostalim partnerima, dobila i povlasticu da do 2014. ima veća prava pri glasanju nego što to po Ugovoru dozvoljava njen broj stanovnika.
To izuzeće za Poljsku da može da ne prihvati odluku o kojoj odluči većina u EU, u suštini će trajati do 2017., potom će odluke biti donošene većinom od 55 odsto zemalja članica i 65 odsto stanovništva Unije od 490 miliona žitelja.
Evropski parlament će biti smanjen sa 785 na 750 poslanika i predsednika.
(Beta)
Usvajanjem "Ugovora iz Lisabona" konačno je rešena i duga kriza u EU, nastala 2005. odbacivanjem predloga evropskog ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji, kada su gradjani tih zemalja EU i na taj način ispoljili strah od "preuranjenog" prijema novih članica, a posebno Turske.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je na svečanosti u zdanju lisabonskog Manastira Žeronimo, izjavio da je "Ugovor iz Lisabona" otelotvorenje "Evrope od Atlantika do Crnog mora i 27 članica EU ujedinjenih u slobodi i demokratiji".
Evropska unija, proširena na nove članice, daje EU novu ekonomsku, političku i strategijsku dimenziju, rekao je Baroso i naglasio da je EU sada osposobljena da se sučeli s problemima globalizacije, mundijalizacije, klimatskog poremećaja zbog zagadjivanja prirode, i da "predloži rešenja koja su hitno potrebna svetu".
Baroso je pozvao Evropu da bude "snažna i ujedinjena", jer je to potrebno "ukoliko želimo strategijske odnose s našim partnerima i sredstva da s odlučnošću branimo svoje interese u odnosima s drugim velikim silama".
Sadržinom novog akta, EU je na duži rok stabilizovana kao uravnotežena struktura podeljenog nacionalnog i nadnacionalnog suvereniteta evropske dvadesetsedmorice, ali je pitanje budućnosti, najmanje do 2030. godine, da li će EU postati "evropska federacija" s više centralizovanom političkom, ekonomskom i vojno-bezbednosnom vlašću.
Povelja o temeljnim pravima EU je uključena u novi ugovor, ali su Velika Britanija i Poljska za sebe izdejstvovale izuzeće, a to znači da ne moraju da je unesu u svoje zakonodavstvo.
Ugovor iz Lisabona garantuje Hrvatskoj, koja već pregovara o članstvu, i drugim zemljama zapadnog Balkana ulazak u redove EU, s tim da ispune uslove i nužne reforme.
Ugovor će stupiti na snagu nakon što bude ratifikovan u parlamentima zemalja članice Evropske unije. Irska je, izgleda, jedina članica koja će o tome morati da se izjašava referendumom.
Ratfikacija treba da bude okončana do juna 2009, što će omogućiti da se tada po novim pravilima i raspodeli poslaničkih mesta, organizuju predvidjeni izbori za Evropski parlament.
Odluke će se prema novom Ugovoru donositi dvojakom većinom, a ne jednoglasno u 50 novih oblasti koje uključuju pravnu i policijsku saradnju, obrazovanje i ekonomsku politiku.
Jednoglasno odlučivanje, konsenzus, i dalje je potreban za spoljnu politiku, odbranu, socijalna pitanja, oporezivanje i kulturu. Nacionalni parlamenti takodje dobijaju više prava da nadgledaju rad Evropskog parlamenta.
Sadašnji visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i pitanja bezbednosti, a tu dužnost trenutno obavlja Havijer Solana, neće biti zvanično ministar inostranih poslova Unije, kako je to bilo zamišljeno predlogom ustava.
Visoki predstavnik će od januara 2009. biti potpredsednik Evropske komisije i imaće široka prava kad su u pitanju budžetska sredstva i stvaranje snažnije diplomatije EU.
Lideri EU će birati predsednika na petogodišnji mandat čime će se zameniti sadašnji sistem da svakih šest meseci nova zemlja EU predsedava i vodi poslove 27-orice.
Poljska je, posle dugih natezanje s ostalim partnerima, dobila i povlasticu da do 2014. ima veća prava pri glasanju nego što to po Ugovoru dozvoljava njen broj stanovnika.
To izuzeće za Poljsku da može da ne prihvati odluku o kojoj odluči većina u EU, u suštini će trajati do 2017., potom će odluke biti donošene većinom od 55 odsto zemalja članica i 65 odsto stanovništva Unije od 490 miliona žitelja.
Evropski parlament će biti smanjen sa 785 na 750 poslanika i predsednika.
(Beta)
