Evropska komisija tvrdi da ima plan da se hiljadu milijardi evra upotrebi za rešavanje uzroka migracije na tlu Afrike i Bliskog istoka, i slome krijumčarske mreže.

Evropska komisija koja je do sada Srbiji i Makedoniji dala nekoliko miliona evra za zbrinjavanje izbeglica, sad je pripremila plan da se ulaganjem hiljadu milijardi evra u privredni i socijalni oporavak u afričkim zemljama iz kojih dolazi najveći broj ekonomskih migranata, u korenu saseče navala onih koji po svaku cenu žele da pobegnu od bede u Africi i dočepaju se ako ne posla, onda pomoći za osnovne životne potrebe koje daju zemlje EU.

Taj plan, prema izveštaju nemačkog nedeljnika "Špigl", sadrži i ključni uslov da zemlje iz kojih dolaze izbeglice i migranti, neizostavno prihvate povratak svih onih koji nemaju osnova za traženje azila.

EU je takođe odlučila da u idućih šest godina izdvoji 2,4 milijarde evra za temeljito rešavanje izbegličke, migrantske krize i od toga bi Italija trebalo da dobije 560 miliona evra, Grčka 473 miliona evra, a Španija 259 miliona evra.

Kriza s ratnim izbeglicama i onima koji beže od bede u Africi i Aziji izazvala je velike podele među članicama EU. Slovačka, Poljska i Češka su na meti kritika zato što žele da prihvate samo mali broj i to hrišćanskih izbeglica, a Mađarskoj se zamera to što gradi zid na granici sa Srbijom.

 Neki mediji navode da je zapadni Balkan postao glavni kanal za dramatično povećanje priliva izbeglica posebno iz Sirije, Iraka i Avganistana, a francuski list Mond prenosi upozorenja Beograda i Skoplja da je to evropski problem i navodi stav šefa srpske diplomatije Ivice Dačića da "EU mora predložiti plan za delovanje i od nas zatražiti da se uključimo".

Berlin, Pariz i London predlažu da se hitno uvede sistem brzog rešavanja zahteva za azil i momentalnog vraćanja migranata koji za to nemaju ni razloga ni osnova. Šef francuske diplomatije Loran Fabijus je rekao da se u tom cilju EU prevashodno mora daleko bolje organizovati tamo gde su udarna mesta navale izbeglica i migranata, a to su Grčka i Italija, uz saradnju s tranzitnim zemljama.

Vlada u Rimu, ljuta na partnere u EU zato što ne žele da podele teret izbeglica s Italijom i Grčkom, predočila je da će se zbog nesposobnosti za zajedničku akciju na udaru naći i šengenski prostor bez granica.

Francuski ministar Fabijus je pohvalio stav Berlina o spremnosti da prihvati 800 hiljada izbeglica, a to su najviše osobe koje od ratova beže iz Sirije. Takođe je rekao da se i sa balkanskim zemljama mora uspostaviti daleko veća saradnja, jer je u Nemačku preko zapadnog Balkana došlo 400.000 migranata za samo godinu dana.

Prema istraživanju EU, 38 odsto evropskih građana smatra da je kriza s izbeglicama i ekonomskim migrantima najveći problem u Uniji, uz nezaposlenost.