Novim štrajkom železničara, zaposlenih u obrazovanju, zdravstvenih radnika i drugih u ponedeljak su širom Madjarske nastavljeni protesti zbog najnovijih mera vlade Ferenca Djurčanja.
Novim štrajkom železničara, zaposlenih u obrazovanju, zdravstvenih radnika i drugih u ponedeljak su širom Madjarske nastavljeni protesti zbog najnovijih mera vlade Ferenca Djurčanja.
Većina vozova je stala u šest sati ujutro, dva časa je bio zatvoren i budimpeštanski aerodrom "Ferihedj", najavljena je delimična blokada puteva na dvadesetak mesta širom zemlje, a u pojedinim školama smanjen je broj časova.
Kraći štrajkovi su najavljeni u više bolnica, stotinama škola i na nekim regionalnim autobuskim pravcima.
Štrajk širokih razmera s neograničenim trajanjem inicirao je Slobodni sindikat železničkih radnika upravo na dan kada se u parlamentu odlučuje o budžetu za iduću godinu i novom zakonu o zdravstvenom osiguranju.
Uprkos tome premijer Djurčanj je najavio da će poslanici Madjarske socijalističke partije i liberalnog Saveza slobodnih demokrata sigurno izglasati pomenute zakone, jer, kako je rekao, "reforme ne mogu da stanu".
Mašinovodje i pomoćni radnici su u tri navrata ove jeseni protestvovali zbog najave vladajuće koalicije da će zatvoriti 38 sporednih, nerentabilnih pruga, a ovoga puta obustava rada uperena je prevashodno protiv reforme zdravstva i novog zakona o penzijama.
Na reformi zdravstva posebno insistiraju liberali kao manji koalicioni partner, pošto ona predstavlja suštinu njihovog programa. Prema predlogu novog zakona od januara iduće godine i privatni sektor će moći da udje u ovu oblast, uz želju da se konkurencijom podigne nivo usluga i smanje troškovi u zdravstvu.
Vrata su otvorena za dvadesetak privatnih osiguravajućih društava, s tim da će država ostati većinski vlasnik.
Protiv tog plana je ponajviše opozicioni Savez demokratske omladine (Fides), koji smatra da će time biti dovedena u opasnost solidarnost sa siromašnijim slojevima društva, koji navodno neće moći da plate lečenje.
Nezadovoljna je i Lekarska komora Madjarske, smatrajući da uvedeno plaćanje svake posete lekaru i bolničkih dana neće dovesti do željenog cilja i da zdravstvo nije oblast gde se po svaku cenu mora ići na profit.
Madjarska se upinje da smanji najveći državni budžetski deficit u EU koji je poslednjih godina doveo do više stope inflacije - u novembru od 7,1 odsto na godišnjem nivou - i nižeg ekonomskog rasta.
Privreda Madjarske porasla je, na godišnjem nivou, za 0,9 odsto u trećem kvartalu, najmanje u proteklih 11 godina.
Reforma u zdravstvu, smanjenje državnog aparata, promene u penzionom sistemu, uvodjenje školarina za dobar deo studenata i druge restriktivne mere drastično su smanjile popularnost vladajućih stranaka.
Kada bi sada bili održani izbori desničarski Fides, s bivšim premijerom Viktorom Orbanom na čelu, bi ne samo ostvario ubedljivu pobedu, već bi, kako ukazuju agencije za ispitivanje javnog mnjenja, imao tričetvrtinsku većinu u parlamentu dovoljnu čak i za promenu Ustava.
Prema prošlonedeljnoj anketi Galupa, podrška za Socijalističku partiju pala je na 13 proceneta, dok Slodobne demokrate podržava 2 odsto Madjara.
Naredni opšti izbori su, medjutim, još daleko, a vladajuće stranke se nadaju da će se do proleća 2010.godine mnogo toga izmeniti zahvaljujući upravo započetim reformama.
(agencije/MONDO)
Većina vozova je stala u šest sati ujutro, dva časa je bio zatvoren i budimpeštanski aerodrom "Ferihedj", najavljena je delimična blokada puteva na dvadesetak mesta širom zemlje, a u pojedinim školama smanjen je broj časova.
Kraći štrajkovi su najavljeni u više bolnica, stotinama škola i na nekim regionalnim autobuskim pravcima.
Štrajk širokih razmera s neograničenim trajanjem inicirao je Slobodni sindikat železničkih radnika upravo na dan kada se u parlamentu odlučuje o budžetu za iduću godinu i novom zakonu o zdravstvenom osiguranju.
Uprkos tome premijer Djurčanj je najavio da će poslanici Madjarske socijalističke partije i liberalnog Saveza slobodnih demokrata sigurno izglasati pomenute zakone, jer, kako je rekao, "reforme ne mogu da stanu".
Mašinovodje i pomoćni radnici su u tri navrata ove jeseni protestvovali zbog najave vladajuće koalicije da će zatvoriti 38 sporednih, nerentabilnih pruga, a ovoga puta obustava rada uperena je prevashodno protiv reforme zdravstva i novog zakona o penzijama.
Na reformi zdravstva posebno insistiraju liberali kao manji koalicioni partner, pošto ona predstavlja suštinu njihovog programa. Prema predlogu novog zakona od januara iduće godine i privatni sektor će moći da udje u ovu oblast, uz želju da se konkurencijom podigne nivo usluga i smanje troškovi u zdravstvu.
Vrata su otvorena za dvadesetak privatnih osiguravajućih društava, s tim da će država ostati većinski vlasnik.
Protiv tog plana je ponajviše opozicioni Savez demokratske omladine (Fides), koji smatra da će time biti dovedena u opasnost solidarnost sa siromašnijim slojevima društva, koji navodno neće moći da plate lečenje.
Nezadovoljna je i Lekarska komora Madjarske, smatrajući da uvedeno plaćanje svake posete lekaru i bolničkih dana neće dovesti do željenog cilja i da zdravstvo nije oblast gde se po svaku cenu mora ići na profit.
Madjarska se upinje da smanji najveći državni budžetski deficit u EU koji je poslednjih godina doveo do više stope inflacije - u novembru od 7,1 odsto na godišnjem nivou - i nižeg ekonomskog rasta.
Privreda Madjarske porasla je, na godišnjem nivou, za 0,9 odsto u trećem kvartalu, najmanje u proteklih 11 godina.
Reforma u zdravstvu, smanjenje državnog aparata, promene u penzionom sistemu, uvodjenje školarina za dobar deo studenata i druge restriktivne mere drastično su smanjile popularnost vladajućih stranaka.
Kada bi sada bili održani izbori desničarski Fides, s bivšim premijerom Viktorom Orbanom na čelu, bi ne samo ostvario ubedljivu pobedu, već bi, kako ukazuju agencije za ispitivanje javnog mnjenja, imao tričetvrtinsku većinu u parlamentu dovoljnu čak i za promenu Ustava.
Prema prošlonedeljnoj anketi Galupa, podrška za Socijalističku partiju pala je na 13 proceneta, dok Slodobne demokrate podržava 2 odsto Madjara.
Naredni opšti izbori su, medjutim, još daleko, a vladajuće stranke se nadaju da će se do proleća 2010.godine mnogo toga izmeniti zahvaljujući upravo započetim reformama.
(agencije/MONDO)
