Severni polarni krug je za mnoge Sirijce, koji beže od ratnih sukoba u svojoj državi, mesto za ulazak na zapad i do sada je to učinilo njih 150, od kojih neki i biciklima, kaže šef policije u pograničnom gradu Kirkenesu Hans Molebaken.
"Od početka godine do sada oko 150 ljudi je prešlo granicu između Rusije i Norveške, i to su uglavnom Sirijci", rekao je Molebaken.
On je dodao da je taj broj ove godine znatno povećan u odnosu na prošlu.
I dok hiljade njihovih sunarodnika rizikuje živote i pokušava da na krhkim i prenatrpanim brodovima pređu Mediteran, neki migranti se odlučuju na manje rizične "podvige" i prelaze preko rusko-norveškog prelaza Storskog.
Migranti stižu motornim vozilima, ali se neki od njih odluče da pređu granicu biciklom jer granični prelaz Storskog nije otvoren za pešake u skladu sa norveško-ruskim graničnim sporazumom.
Prošle godine je samo 12 podnosilaca zahteva za azil prešlo preko ovog prelaza, koji je u vreme "hladnog rata" bio jedan od retkih direktnih pograničnih oblasti između Sovjetskog Saveza i NATO-a.
Na ovoj geografskoj širini, temperature zimi mogu biti i niže od -15 stepeni Celzijusovih.
"Deo sirijskih migranata živi godinama u Rusiji, drugi avionom putuju do Moskve, a potom do Murmanska, da bi na kraju stigli do Kirkenesa", rekao je Molebaken.
On je dodao da je teško ustanoviti koje su njihove namere i njihovo kretanje.
Suprotno onome što se može dešava u drugim evropskim zemljama, migranti ne opsedaju granicu Rusije i Norveške.
Kada pređu, vlasti ih odmah prebacuju u Oslo, gde se registruje njihov zahtev za azil.
Prema podacima imigracionih vlasti, Norveška je dobila nešto manje od 1.000 zahteva za azil od početka godine.
