Prilikom napada ubijeno je devet napadača, saopštile su vlasti ove bivše sovjetske republike u srednjoj Aziji.

Za razliku od susednog Avganistana, Tadžikistan se retko suočava sa takvim krvoprolićem, pa je izvesno da će ova pobuna iznervirati vlasti u Dušanbeu, ocenjuje agencija Asošiejted pres.

Još nije jasna pozadina napada, ali u vladinim saopštenjima se ukazuje na to da su napadači aktivno učestvovali u borbama na strani opozicije za vreme građanskog rata u devedesetim godinama prošlog veka.

Američka ambasada u Dušanbeu je saopštila da značaj današnjih sukoba nije jasan ali je ocenila da "oni mogu biti uvod u druge nasilne akte".

Ambasada je zatvorila svoja vrata i savetovala osoblju da ne izlazi napolje i da ne šalje decu u školu.

General Abduhalim Nazarzoda, zamenik ministra odbrane koji je optužen za organizovanje pobune, ušao je u vladu zahvaljujući mirovnom sporazumu kojim je okončan građanski rat.

Nastojanja da se opozicija istisne intenzivirana je poslednjih godina, a Nazarzoda i drugi navodni saučesnici u današnjim napadima se povezuju sa umerenom Strankom islamske obnove, koju je Ministarstvo pravde prošlog meseca zabranilo dekretom.

Ta stranaka poriče svaku vezu sa Nazarzodom i ostalim osumnjičenima.

Razračunavanje sa Strankom islamske obnove, jedinim legalnim entitetom političkog islama u centralnoazijskim zemljama koje su nastale raspadom Sovjetskog Saveza, po svemu sudeći će biti nastavljeno nakon današnjih napada.

Stranka je izgubila svoja jedina dva poslanička mesta u parlamentu Tadžikistana nakon ovogodišnjih izbora za koje su međunarodni posmatrači rekli da nisu bili po demokratskim standardima.