Takve apele Poljaci ignorišu, a dve trećine njih u najnovijoj anketi za dnevnik "Žečpospolita" kazalo je da izbeglicama nikako ne bi pomogli tako što bi ih primili u svoju kuću.

"Naravno. Primio bih. Naravno da bih primio. Moram samo da se dogovorim sa ženom", kazao je Valensa poljskoj televiziji TVN24 i poručio da Poljska mora da pokaže maksimalno razumevanje za izbeglice i primi ih zato što oni beže od ratova.

Nekadašnji vođa otpora Poljaka komunističkom totalitarnom režimu naglasio je da zemlje Evrope moraju zajedno da pomognu bez obzira što je neko bogatiji a neko siromašniji.

"Treba sa njima podeliti poslednju koricu hleba. Ljudi smo. Oni su u tragičnoj situaciji. Treba li da ih pobiju", upitao je Valensa.

On je rekao da, iako kao dobitnik Nobelove nagrade za mir ne bi to trebalo tako da govori, da će možda rešenje za izbeglice biti oružana intervencija međunarodne zajednice protiv Islamske države.

Za razliku od Valense, svega 16 odsto Poljaka smatra da bi njihova zemlja trebalo bez ikakvog uslovljavanja da primi izbeglice iz sadašnjeg talasa pred kapijama Evropske unije.

Da bi Poljska trebalo da prima izbeglice izjavilo je 37 odsto Poljaka u anketi agencije IRBIS koju objavljuje današnja "Žečpospolita", ali pod uslovom da UN ili EU pošalju novac za smeštaj i integraciju izbeglica.

Oko 10 odsto Poljaka postavlja uslov da njihova zemlja primi samo hrišćane, a još je manja spremnost da oni lično pomognu tako što bi primili izbegličke porodice u svoje domove.

Čak 61 odsto kategorično je protiv, 16 odsto pristalo bi ali da im država pokrije troškove te pomoći, a šest odsto Poljaka takvo milosrđe iskazalo bi samo prema hrišćanima.

Poljaci su kao i susedi Česi spremni da im se ukine sloboda kretanja u okviru šengenskog prostora, ako bi to zaustavilo izbeglički i imigrantski talas.

Zatvaranje granica unutar EU kao najbolje rešenje navelo je 32 odsto anketiranih, dok je 18 odsto za to da i Poljska finansira pomoći izbeglicama, ali u izbegličkim logorima van EU.