"Ovo mora da bude obavezujuće - 160.000 - to je taj broj. Nadam se da ćemo ovog puta svi biti tu. Ne na nivou retorike, potrebna je akcija", rekao je Junker u obraćanju Evropskom parlamentu.

On je predložio i osnivanje fonda vrednog 1,8 milijardi evra za pomoć afričkim zemljama.

Junker je dodao da dolazi zima i postavio pitanje da li Unija želi da porodice provode hladne noći na železničkim stanicama i pod šatorima.

"Nema religije, uverenja ili filozofije kada je reč o izbeglicama", rekao je predsednik Evropske komisije.

Junker je rekao da će Komisija predložiti listu bezbednih zemalja i da će migranti iz tih država morati da se vrate. On je dodao da na tu listu treba uvrstiti zemlje kandidate za članstvo sa zapadnog Balkana.

"Države na listi bezbednih zemalja moraju da znaju da, ako budu uklonjene sa liste, gube pravo da postanu članice EU", naglasio je Junker.

On je pozvao članice EU da dozvole azilantima da se zapošljavaju.

Junker je napomenuo da spoljne granice EU moraju biti ojačane i da će Komisija početkom 2016. godine predložiti sistem koji će omogućiti legalnu migraciju u EU.

"Mi smo kontinent koji sve više stari i u demografskom smo opadanju. Migracija mora da prestane da bude problem i da postane dobro kontrolisani resurs. Migracija mora biti legalizovana. Moramo da organizujemo legalne načine za ulazak u Evropu", rekao je predsednik Evropske komisije.

PODRŠKA ZA JUNKERA

Šefovi glavnih poslaničkih grupa u Evropskom parlamentu podržali su danas plan predsednika Evropske komisije Junkera o raspoređivanju izbeglica sa ratom pogođenih područja Bliskog Istoka i Afrike širom kontinenta.

“Junker ima punu podršku Evropske narodnih parija”, rekao je šef poslaničke grupe desnog centra Manfred Veber, najveće stranke u EP.

On je pozitivno ocenio plan predsednika EK da se oko 160.000 izbeglica iz Sirije, Libije i Eritreje, koje se trenutno nalaze mahom u Grčkoj, Italiji i Mađarskoj, solidarno raspodele među zemljama članicama, kao i ideju da se zemlje kandidati za članstvo u EU, među kojima je i Srbija, svrstaju na evropsku listu “sigurnih zemalja”.

Zahtevi azilanat iz tih zemalja, za koje se smatra da traže status iz ekonomskih razloga, bili bi obrađivani po ubrzanom postupku i brže vraćani u zemlju porekla ako budu odbijeni.

Djani Patela, vođa evropskih socijalista, druge po veličini parlamentarne grupe, takođe je podržao Junkerov plan, ali je kritikovao predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska što nije došao na današnje plenarno zasedanje.

“Prazna Tuskova stolica je simbol izostanka reakcije na izbegličku krizu”,poručio je on.

Evropski liberali, koje predvodi Gi Verhofštat su uz podršku planu uputili i kritike na račun država članica i evropskih institucija zbog zakasnele reakcije.

“Kod evropskih lidera vidimo sramotnu neslogu, dok obični građani širom Evrope pokazuju solidarnost”, rekao je on i takođe se osvrnuo na Tuskovo odsustvo, nazvavši ga neprihvatljivim.

Verhofštat je posebno kritikovao Mađarsku, Češku, Slovačku i Poljsku zbog odnosa prema izbeglicama, rekavši da su te zemlje, čiji su građani pre nekoliko decenija takođe morali da beže od progona “zaboravile svoju istoriju”.

Lider britanske antievropske parije Ukip Najdžel Faraž je, međutim, uputio oštre reči na račun Junkera i svih onih koji se zalažu za prihvat izbeglica, rekavši da to vodi u “katastrofu biblijskih razmera”.

“Vi mora da mislite da smo ludi”, rekao je Faraž i izneo tvrdnju da uopšte nije reč o izbeglicama, nego o ekonomskim migrantima i islamističkim teroristima.

On se založio da se brodovi sa izbeglicama silom vrate ako se približe evropskim obalama, po uzoru na Australiju, i upozorio da će Britanija u suprotnom slučaju napustiti EU.

Junkerov plan su napali i pripadnici ekstremno desnih grčkih i mađarskih stranaka, koji su upozorili na opasnost od islamizacije Evrope ako se izbeglicama dozvoli da u njoj ostanu.

Te stranke, uključujući i Ukip, predstavljaju manjinu u parlamentu, a da li će plan biti usvojen više zavisi od zemalja članica, koje će o njemu raspravljati narednih nedelja.

Pojekat Evropske komisije za regionalni dogovor na priliv emigranata ima nekoliko dobrih tačaka, ali Slovačka se i dalje protivi obaveznim kvotama, rekao je danas šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak.

"Predlog predsednika EK Zzan Klod Junkera ima nekoliko pozitivnih tačaka", kazao je Lajčak novinarima, ističući da Bratislava odbacuje predlog o tome koliko svaka država EU treba da primi emigranata, kao i da je protiv toga da EK ima previše izvršnih ovlašćenja, prenela je agencija Rojters.

Istovremeno, češki premijer Bohuslav Sobotka ocenio je da Evropa mora da sprovede već usvojene mere za delovanje povodom emigrantske krize, radije nego da traga za novim planovima.
On je pozdravio plan EK za koji je rekao da je dugoročan.