Veliki udeo muslimana koji žive u Nemačkoj spremno je da primeni nasilje protiv ljudi drugačije vere, pokazalo je istraživanje uradjeno po porudžbini Saveznog ministarstva za unutrašnje poslove. Uzrok ovome mogao bi biti jak osećaj izopštenosti iz društva.
Veliki udeo muslimana koji žive u Nemačkoj spremno je da primeni nasilje protiv ljudi drugačije vere, pokazalo je istraživanje uradjeno po porudžbini Saveznog ministarstva za unutrašnje poslove.
Ovakvo opredeljenje posebno je izraženo medju mladim ljudima islamske veroispovesti. Tako je svaki četvrti mladi musliman u Nemačkoj spreman na nasilje.
Svaki drugi slaže se sa iskazom "muslimani koji poginu u oružanoj borbi za očuvanje svoje vere stići će u raj".
U Nemačkoj živi oko tri miliona muslimana, od čega su preko dve trećine Turci. Cilj studije bio je da se istraže uzroci i pozadina delovanja ekstremističkih islamskih grupa.
O najvažnijim rezultatima studije je, pre njenog zvaničnog objavljivanja, u četvrtak izvestio list "Frankfurter rundšau".
Studija je pokazala da religija medju muslimanskim stanovništvom u Nemačkoj, pogotovu medju mladima ima rastući značaj.
Čak 40 odsto muslimana u Nemačkoj, smatraju autori studije, ima fundamentalističke naklonosti, sa jasnim radikalnim religioznim moralnim predstavama.
Oko 14 odsto muslimana u Nemačkoj, medju kojima je 40 odsto onih koji imaju nemački pasoš, nemaju pozitivan stav prema pravnoj državi i demokratija im ništa ne znači.
Pri tome se 12 odsto muslinamskog stanovništva u Nemačkoj identifikuje sa jakom religioznom kritikom moralnog kodeksa zapadnih društava, zagovarajući na primer telesno kažnjavanje i smrtnu kaznu.
Ali, socioantropolog Verner Šifauer je za "Frankfurter rundšau", komentarišući rezultate studije, upozorio da ne može da se kaže da islam podstiče antidemokratska opredeljenja.
Jer, otprilke isti udeo i nemuslimanskog stanovništva nema pozitivni stav o principima demokratskog uredjenja.
Činjenicu da religija za muslimane u Nemačkoj ima sve veću ulogu ovaj stručnjak objasnio je njihovom izopštenošću iz društva.
"Mlade muslimane koji su u trećoj generaciji u Nemačkoj i dalje smatraju strancima. Njihovo ključno iskustvo jeste to da se sami osećaju kao Nemci i da su uprkos tome izopšteni. Oni počinju da tragaju za odgovorima na pitanje odakle dolazi ta diskriminacija. Jedan odgovor daje etnička pripadnost, a drugi islam", ocenio je Šifauer.
(Beta/foto DPA)
Ovakvo opredeljenje posebno je izraženo medju mladim ljudima islamske veroispovesti. Tako je svaki četvrti mladi musliman u Nemačkoj spreman na nasilje.
Svaki drugi slaže se sa iskazom "muslimani koji poginu u oružanoj borbi za očuvanje svoje vere stići će u raj".
U Nemačkoj živi oko tri miliona muslimana, od čega su preko dve trećine Turci. Cilj studije bio je da se istraže uzroci i pozadina delovanja ekstremističkih islamskih grupa.
O najvažnijim rezultatima studije je, pre njenog zvaničnog objavljivanja, u četvrtak izvestio list "Frankfurter rundšau".
Studija je pokazala da religija medju muslimanskim stanovništvom u Nemačkoj, pogotovu medju mladima ima rastući značaj.
Čak 40 odsto muslimana u Nemačkoj, smatraju autori studije, ima fundamentalističke naklonosti, sa jasnim radikalnim religioznim moralnim predstavama.
Oko 14 odsto muslimana u Nemačkoj, medju kojima je 40 odsto onih koji imaju nemački pasoš, nemaju pozitivan stav prema pravnoj državi i demokratija im ništa ne znači.
Pri tome se 12 odsto muslinamskog stanovništva u Nemačkoj identifikuje sa jakom religioznom kritikom moralnog kodeksa zapadnih društava, zagovarajući na primer telesno kažnjavanje i smrtnu kaznu.
Ali, socioantropolog Verner Šifauer je za "Frankfurter rundšau", komentarišući rezultate studije, upozorio da ne može da se kaže da islam podstiče antidemokratska opredeljenja.
Jer, otprilke isti udeo i nemuslimanskog stanovništva nema pozitivni stav o principima demokratskog uredjenja.
Činjenicu da religija za muslimane u Nemačkoj ima sve veću ulogu ovaj stručnjak objasnio je njihovom izopštenošću iz društva.
"Mlade muslimane koji su u trećoj generaciji u Nemačkoj i dalje smatraju strancima. Njihovo ključno iskustvo jeste to da se sami osećaju kao Nemci i da su uprkos tome izopšteni. Oni počinju da tragaju za odgovorima na pitanje odakle dolazi ta diskriminacija. Jedan odgovor daje etnička pripadnost, a drugi islam", ocenio je Šifauer.
(Beta/foto DPA)
