Šengen - činjenice
mondo.rs/arhiva 

Prema šengenskim pravilima, zemlja članica kao što je Nemačka, može "izuzetno" da ponovo uvede kontrolu na granicama s drugim članicama, kao što je Austrija, "ako postoji ozbiljna pretnja za javnu politiku ili međunarodnu bezbednost", ali na ne više od 30 dana.

U takvom slučaju, Evropska komisija ili Evropski parlament i druge zemlje Šengena moraju o tome da budu obaveštene.

Evropska komisija ocenila je da Nemačka ima legalno opravdanje za ponovno uvođenje granične kontrole, naročito prema Austriji i istakla da to otvara pitanje zajedničkog pristupa izbeglicama.

EK naglašava da je konačni cilj vraćanje na normalnu situaciju, odnosno na ukidanje granične kontrole među zemljama članicama EU "što pre to bude izvodljivo".

Kako navodi AFP, ovo nije prvi put da je Nemačka ponovo uvela pasoške kontrole. Berlin je delimično ukinuo šengenski sporazum sa susedima uoči samita G7 u Bavarskim Alpima prošlog juna, kako bi sprečila nasilne proteste.

Takođe, 2008. godine, Austrija je ponovo uspostavila kontrolu granice sa Švajcarskom, zbog jačanja bezbednosnih mera tokom Evropskog prvenstva u fudbalu, podseća AFP.

Ipak, odluka Nemačke najverovatnije će podstaći već postojeća strahovanja da šengenski sistem možda neće izdržati pritisak najveće izbegličke krize u Evropi od Drugog svetskog rata.

Članice Šengena su 22 zemlje EU, kao i Norveška, Švajcarska, Island i Lihtenštajn, koje nisu članice Unije.

Šest država koje ne pripadaju Šengenu, a jesu u EU su Velika Britanija, Irska, Bugarska, Rumunija, Kipar i Hrvatska.

Prema podacima EK, u okviru šengenske oblasti svake godine zabeleži se najmanje 1,25 milijardi putovanja.

Zemlje članice na rubovima šengenskog prostora, kao što je Mađarska, koja se graniči sa Srbijom koja nije ni članica EU, niti šengenskog prostora, snose odgovornost za uspostavljanje kontrola i izdavanje šengenskih viza.