Odziv je bio 55,4 odsto, dok je na januarskim izborima bila 63,6 odsto.

Ultradesničarska Zlatna zora je na trećem mestu sa 7,3 odsto, saopštilo je grčko ministarstvo unutrašnjih poslova.

Bivši grčki premijer i lider levičarske Sirize Aleksis Cipras poručio je večeras da njegovu vladu i zemlju očekuju "težak rad i borba", i da je dobio "kristalno čist mandat" da rasturi korupciju i "stari sistem".

Atinska RTV SKAI javlja da su se večeras, svega dva sata posle završetka glasanja, o formiranju Vlade dogovorili pobednik izbora Cipras i predsednik male desničarske stranke Nezavisni Grci, Panos Kamenos.

Cipras i Kamenos su se već dogovorili o formiranju vlade svojih dveju stranaka, javlja SKAI kojem je u sedištu Sirize rečeno da Cipras ne namerava da razgovara s bilo kim drugim o drugačijem sastavu ili o širenju dogovorene koalicije.

Taj dogovor trebalo bi da bude ozvaničen na sutrašnjim sastancima rukovodstava dveju stranaka.

Istaknuti neimenovani zvaničnik Sirize rekao je ranije da će Grčka u roku od tri dana dobiti novu vladu, prenela je grčka agencija ANA.

Mogućnost velike koalicije tako je, zasad, odbijena iako je levičarski PASOK danas i zvanično ponudio da sa Novom demokratijom i Sirizom naprave zajedničku vladu.

Odziv na biralištima je bio slab jer Grci već treći put ove godine izlaze na birališta.

Do podne je na jednom biralištu u centru Atine glasalo samo 37 od ukupno 530 registrovanih glasača, a na drugom samo 51 od 512, rekli su za Rojters zvaničnici na tim glasačkim mestima.

Grčka televizija ERT je objavila da je na jednom biralištu u predgrađu Atine u prva tri sata od početka glasanja, u 7 sati po lokalnom vremenu, glasalo tek 25 glasača.

Pravo glasa ima 9,8 miliona Grka, glasačka mesta su zatvorena u 19 sati, a konačni rezultati se očekuju sutra ujutro, prenela je agencija AFP.

Sve vodeće stranke i pre izbora su priznale da se moraju dogovoriti sa kreditorima (pod njihovim uslovima) pa su Grci zapravo glasali da li su za pomirenje sa sudbinom ili nastavak politikantskog rasula.

Na izborima nema bitnijeg političkog uloga, s obzirom da se borba neće voditi ni oko mera štednje, ni opraštanja dugova, ni radnih mesta u javnom sektoru niti visine poreza.

Ako će se na njima ikakva borba voditi, to su izgledi - doduše mršavi - da se dođe do političke stabilnosti, koja bi pomogla da se vaspostavi neka vrsta ekonomske normalnosti u zemlji sa 25 odsto nezaposlenih, ozbiljnim ograničenjima u bankarskom poslovanju i katastrofalnim javnim dugom.

Izbornim favoriti, levičarska Siriza i stranka desnog centra Nova demokratija, s manjim ili većim ogradama,  prihvataju nova povećanja poreza i reforme koje međunarodni kreditori traže od prezadužene Grčke kako bi nastavili da joj pomažu finansijski.

"S obzirom da je treći paket međunarodne finansijski pomoći dobio većinu poslanika grčkog parlamenta, na ovim izborima nema nikakvog uloga", rekao je pred izbore Dmitri A. Sotiropulos, politički analitičar sa Univerziteta u Atini.

Prema njegovim rečima, i Siriza i Nova demokratija imaju vrlo mali manevarski prostor za političke manevre - ko god od njih da pobedi.

Lista onog što se mora uraditi napisana je još u julu, kada je bivši premijer Aleksis Cipras (41) pod velikim pritiskom napravio krupan zaokret i odustao od protivljenja merama štednje koje ga je dovelo na vlast u januaru ove godine.

Suočen s mogućnošću bankrotstva zemlje, socijalne katastrofe i izlaska zemlje iz evrozone, Cipras je pristao na treći paket finansijske pomoći, vredan 86 milijardi evra, pod uslovima koji ga drže "na kratko" - što je dovelo do pobune u njegovoj stranci Siriza i koštalo ga parlamentarne većine.

Cipras je potom dao ostavku i sazvao nove izbore, nadajući se da će time ojačati svoju većinu - što bi se moglo pokazati kao velika greška u proceni, ocenjuje Asošiejted pres.

Naime, sve do jula je Siriza bila daleko popularnija od Nove demokratije, kojoj je u međuvremenu, pod privremenim stranačkim vođom Vangelisom Mejmarakisom (61), rejting porastao.

Međutim, Siriza je ponovo iznenadila i izgubila svega četiri, pet mesta uprkos svemu što se poslednjih meseci događalo u zemlji.

Grčka je od 2009. godine četiri puta izlazila na parlamentarne izbore i izmenila je šest vlada. Ove godine je izašla i na referendum u vezi s merama štednje.