Poglavar rimokatoličke crkve papa Benedikt XVI služio je u ponoć božićnu misu u Crkvi svetog Petra u Rimu, a pre toga se pojavio na prozoru svojih prostorija u Vatikanu i upalio sveću kao simbol mira u svetu, prenosi AP.
"Draga braćo i sestre, bilo je došlo vreme da se Marija porodi. I ona je donela na svet svog prvog sina i uvila ga u pelene, i položila ga u jasle, jer nije bilo mesta za njih u krčmi", reči su kojima je papa započeo svoju tradicionalnu božićnu poslanicu.
On je rekao da čovečanstvo, na neki način, čeka Boga da mu se približi, ali, kad dodje trenutak, nema mesta za njega, jer je čovek suviše obuzet samim sobom, ima tako žarku potrebu da zauzme sav prostor i sve vreme za svoje vlastite stvari, pa tako ništa ne ostavlja za svoje bližnje, za siromašne i za Boga.
"I što čovek postaje bogatiji, to on više zauzima ceo prostor samo za sebe. I manje prostora ostaje za druge", rekao je papa u svom obraćanju vernicima u Vatikanu.
Papa je, citirajući jevandjelistu svetog Luku, koji je rekao da je Hrist došao u svoju postojbinu ali ga njegov narod nije prihvatio, rekao da se te reči odnose na sve nas, na svakog pojedinca i društvo u celini.
"Imamo li vremena za svoje bližnje kada vape za našom rečju, za mojom rečju ili im je potrebno moje saosećanje? Imamo li vremena za one koji pate? Za begunce ili izbeglice koji traže azil? Imamo li vremena i prostora za Boga? Može li on ući u naše živote? Može li naći mesta u nama ili smo poptuno u svojim mislima, delima, životima obuzeti samo samima sobom?", zapitao se papa u poslanici.
On se u svojoj poslanici osvrnuo na slabost čoveka, koji je svuda izložen bolu i patnji, naročito u današnjem svetu, kada pojedinci zloupotrebljavaju izvore energije i sebično i nemarno ih eksploatišu, dok većina živi u bedi.
Benedekt XVI se naročito osvrnuo na "zagadjeni svet, čija budućnost je u pitanju" i dodao da raj ne pripada prostornoj geografiji, već geografiji srca. Raj je božja poniznost i čovek može dotaći raj, samo ako je ponizan.
U utorak u podne papa Benedikt XVI će održati tradicionalni govor "urbi et orbi", sa balkona Crkve svetog Petra u Rimu, u kome se najčesće osvrće na trenutnu situaciju u svetu i stvari koje se tiču Vatikana.
Nakon toga se očekuje da će papa na 60 jezika pročitati božićnu čestitku vernicima u celom svetu, prenosi AP.
"Draga braćo i sestre, bilo je došlo vreme da se Marija porodi. I ona je donela na svet svog prvog sina i uvila ga u pelene, i položila ga u jasle, jer nije bilo mesta za njih u krčmi", reči su kojima je papa započeo svoju tradicionalnu božićnu poslanicu.
On je rekao da čovečanstvo, na neki način, čeka Boga da mu se približi, ali, kad dodje trenutak, nema mesta za njega, jer je čovek suviše obuzet samim sobom, ima tako žarku potrebu da zauzme sav prostor i sve vreme za svoje vlastite stvari, pa tako ništa ne ostavlja za svoje bližnje, za siromašne i za Boga.
"I što čovek postaje bogatiji, to on više zauzima ceo prostor samo za sebe. I manje prostora ostaje za druge", rekao je papa u svom obraćanju vernicima u Vatikanu.
Papa je, citirajući jevandjelistu svetog Luku, koji je rekao da je Hrist došao u svoju postojbinu ali ga njegov narod nije prihvatio, rekao da se te reči odnose na sve nas, na svakog pojedinca i društvo u celini.
"Imamo li vremena za svoje bližnje kada vape za našom rečju, za mojom rečju ili im je potrebno moje saosećanje? Imamo li vremena za one koji pate? Za begunce ili izbeglice koji traže azil? Imamo li vremena i prostora za Boga? Može li on ući u naše živote? Može li naći mesta u nama ili smo poptuno u svojim mislima, delima, životima obuzeti samo samima sobom?", zapitao se papa u poslanici.
On se u svojoj poslanici osvrnuo na slabost čoveka, koji je svuda izložen bolu i patnji, naročito u današnjem svetu, kada pojedinci zloupotrebljavaju izvore energije i sebično i nemarno ih eksploatišu, dok većina živi u bedi.
Benedekt XVI se naročito osvrnuo na "zagadjeni svet, čija budućnost je u pitanju" i dodao da raj ne pripada prostornoj geografiji, već geografiji srca. Raj je božja poniznost i čovek može dotaći raj, samo ako je ponizan.
U utorak u podne papa Benedikt XVI će održati tradicionalni govor "urbi et orbi", sa balkona Crkve svetog Petra u Rimu, u kome se najčesće osvrće na trenutnu situaciju u svetu i stvari koje se tiču Vatikana.
Nakon toga se očekuje da će papa na 60 jezika pročitati božićnu čestitku vernicima u celom svetu, prenosi AP.
Mirovni pregovori vraćaju vernike u Vitlejem
Hrišćanski vernici iz celog sveta, ohrabreni obnovljenim mirovnim pregovorima Izraela i Palestinaca, slili su se u grad Hristovog rodjenja, kako bi proslavili Božić, što je očigledan kontrast situaciji od prethodnih godina, prenosi AP.
Uprkos svečanoj atmosferi, jake policijske snage svedočile su o tenzijama u regionu i naglasile prisustvo izraelske granice razdvajanja, kao i zabrinutost medju hrišćanskom populacijom u Vitlejemu, koja se stalno smanjuje.
Posle 1993. godine i potpisivanja mirovnog sporazuma u Oslu, Vitlejem je privlačio svakog Božića desetine hiljada turista. Medjutim, broj posetilaca se drastično smanjio posle izbijanja drugog palestinskog ustanka 2000. godine.
Turizam je počeo da se oporavlja poslednjih godina, kako su se sukobi proredili. Ove godine je procvetao od prošlomesečnih obnovljenih mirovnih razgovora na samitu u Anapolisu u SAD.
Izraelski turistički radnici rekli su da očekuju da 20.000 ljudi predje iz Jerusalima u susedni Vitlejem, što je 50 odsto više nego prošle godine.
Gradonačelnik Vitlejema Saleh Tamari je rekao da je svih 5.000 soba u gradskim hotelima zauzeto.
Sveštenici i monasi, turisti, palestinske porodice i policija izmešali su se na trgu Manger, ispred Crkve Hristovog rodjenja, gde je po predanju rodjen Isus Hristos.
Ispred crkve se nalazi veliki čempres, ukrašen lampicama, crvenim i zlatnim kuglama, sa crvenom zvezdom na vrhu.
Tokom večeri, horovi i orkestri su izvodili himne i božićne pesme na mnogim jezicima.
Palestinski predsednik Mahmud Abas je, obraćajući se vernicima pošto je izašao iz džamije u Vitlejemu, izrazio nadu da će obnovljeni mirovni pregovori dovesti do uspostavljanja nezavisne palestinske države u narednoj godini.
"Nadamo se da će sledeća godina biti godina u kojoj će Palestinci dobiti nezavisnu državu. Ako bog da, to će biti godina sigurnosti, stabilnosti i ekonomskog prosperiteta za sve Palestince", rekao je Abas.
Rimokatolički poglavar Majkl Sabah, glavni zvaničnik Vatikana u Svetoj zemlji, počeo je božićnu proslavu godišnjom procesijom iz Jerusalima u Vitlejem.
Sabah je jedino mogao da udje u Vitlejem, pošto je prošao izraelsku granicu razdvajanja - niz kamenih ploča, podignutih kako bi se sprečio ulazak bombaša samoubica u Izrael.
Kordon policijskih snaga je pratio Sabaha pri prelasku granice.
U Vitlejemu je Sabah izrazio, politički obojenu, molbu za mir i ljubav u Svetoj zemlji i nezavisnost za palestinski narod.
"Sveta zemlja je zemlja rata i sukoba, i zemlja ponižavanja jednog naroda od strane drugog", rekao je Sabah, prvi Palestinac koji se našao na ovoj visokoj funkciji.
Godine sukoba sa Izraelom, zakulisne borbe rivala palestinskih grupa i ekonomski problemi izazvani granicom razdvajanja, doprineli su iseljavanju velikog broja hrišćana iz Vitlejema.
Zvaničnici su rekli da hrišćani čine od 35-50 odsto od ukupno 40.000 stanovnika grada, što je znatno manje od 90 odsto, koliko ih je živelo pedesetih godina prošlog veka.
(Beta-AP)
Uprkos svečanoj atmosferi, jake policijske snage svedočile su o tenzijama u regionu i naglasile prisustvo izraelske granice razdvajanja, kao i zabrinutost medju hrišćanskom populacijom u Vitlejemu, koja se stalno smanjuje.
Posle 1993. godine i potpisivanja mirovnog sporazuma u Oslu, Vitlejem je privlačio svakog Božića desetine hiljada turista. Medjutim, broj posetilaca se drastično smanjio posle izbijanja drugog palestinskog ustanka 2000. godine.
Turizam je počeo da se oporavlja poslednjih godina, kako su se sukobi proredili. Ove godine je procvetao od prošlomesečnih obnovljenih mirovnih razgovora na samitu u Anapolisu u SAD.
Izraelski turistički radnici rekli su da očekuju da 20.000 ljudi predje iz Jerusalima u susedni Vitlejem, što je 50 odsto više nego prošle godine.
Gradonačelnik Vitlejema Saleh Tamari je rekao da je svih 5.000 soba u gradskim hotelima zauzeto.
Sveštenici i monasi, turisti, palestinske porodice i policija izmešali su se na trgu Manger, ispred Crkve Hristovog rodjenja, gde je po predanju rodjen Isus Hristos.
Ispred crkve se nalazi veliki čempres, ukrašen lampicama, crvenim i zlatnim kuglama, sa crvenom zvezdom na vrhu.
Tokom večeri, horovi i orkestri su izvodili himne i božićne pesme na mnogim jezicima.
Palestinski predsednik Mahmud Abas je, obraćajući se vernicima pošto je izašao iz džamije u Vitlejemu, izrazio nadu da će obnovljeni mirovni pregovori dovesti do uspostavljanja nezavisne palestinske države u narednoj godini.
"Nadamo se da će sledeća godina biti godina u kojoj će Palestinci dobiti nezavisnu državu. Ako bog da, to će biti godina sigurnosti, stabilnosti i ekonomskog prosperiteta za sve Palestince", rekao je Abas.
Rimokatolički poglavar Majkl Sabah, glavni zvaničnik Vatikana u Svetoj zemlji, počeo je božićnu proslavu godišnjom procesijom iz Jerusalima u Vitlejem.
Sabah je jedino mogao da udje u Vitlejem, pošto je prošao izraelsku granicu razdvajanja - niz kamenih ploča, podignutih kako bi se sprečio ulazak bombaša samoubica u Izrael.
Kordon policijskih snaga je pratio Sabaha pri prelasku granice.
U Vitlejemu je Sabah izrazio, politički obojenu, molbu za mir i ljubav u Svetoj zemlji i nezavisnost za palestinski narod.
"Sveta zemlja je zemlja rata i sukoba, i zemlja ponižavanja jednog naroda od strane drugog", rekao je Sabah, prvi Palestinac koji se našao na ovoj visokoj funkciji.
Godine sukoba sa Izraelom, zakulisne borbe rivala palestinskih grupa i ekonomski problemi izazvani granicom razdvajanja, doprineli su iseljavanju velikog broja hrišćana iz Vitlejema.
Zvaničnici su rekli da hrišćani čine od 35-50 odsto od ukupno 40.000 stanovnika grada, što je znatno manje od 90 odsto, koliko ih je živelo pedesetih godina prošlog veka.
(Beta-AP)
Pridruži se MONDO zajednici.