"Ne želimo da obavljamo nikakav, a posebno ne prljav posao za bilo koga drugog. Ono što radimo je poštovanje šengenskiih pravila. Imamo tu obavezu, posebno što Grčka nije mogla da obezbedi granicu Šengen zone. To nije umesto nekog drugog, već je u ime EU", rekao je Sijarto je za Tanjug, povodom navoda bivšeg evropskog komesara za proširenje Gintera Ferhojgena da Mađarska diže zid kako bi sprečila migrante da preko njene teritorije dolaze u Nemačku, i da zapravo radi "prljav posao" umesto Nemačke.
Komentarišući što su Mađare mnogi, zbog bodljikave žice i tretmana izbeglica na granici, nazvali fašistima i nacistima, on navodi da je bilo napada na Mađarsku, naročito od strane hrvatskog premijera Zorana Milanovića, austrijskog kancelara Vernera Fajmana ili rumunskog premijera Viktora Ponte, ali da to nije fer.
"Nije fer prema Mađarskoj i prema ljudima ovde i mi ne možemo da prihvatimo da neko prvi paralelu između Mađarske i onoga što se u Evropi dešavalo 30-ih i 40-ih godina prošlog veka. Jednostavno, to nije fer", rekao je Sijarto.
Sijarto nije želeo da komentariše video spot gradonačelnika Ašothaloma Lasla Torockaja, u kojem poziva migrante da idu u Hrvatsku, već ističe da je Mađarska uvek bila sklonište za izbeglice i da je to jasno i očigledno.
"Mi samo nismo u stanju da prihvatamo ekonomske migrante. To ni Evropa nije u stanju", rekao je on.
Prema njegovim rečima, Mađarska je do sada na migrante potrošila ukupno oko 200 miliona evra i to za brigu o njima, dok je izgradnja ograde na granici bila jeftina, jer su je dizali vojnici, policajci, zatvorenici, a trošak je bio samo materijal.
"Ustanovili smo izbegličke kampove, i svu pomoć koja im je potrebna tu mogu da dobiju. Jedino ne možemo da ih snabdevamo ako ne odu u te kampove, ne možemo da im dovodimo lekare na železničku stanicu. Zašto bi", naveo je on i ukazao da su međunarodne konvencije jasne kad je reč o obavezama država, ali da one ne regulišu i obaveze migranata.
"Iako Ženevska konvencija kaže da migranti moraju da poštuju zakone zemlje u kojoj se nalaze, ni to, na žalost, nije uvek slučaj", rekao je Sijarto.
Sijarto je istakao da je Mađarska spremna da uzme u obzir sve predloge, ali da se ne smeju relativizovati zajednička pravila EU, te da ovo postane uobičajeno ponašanje koje bi izazvalo ozbiljne posledice.
On ističe da šengenski propisi jasno kažu da je odgovornost EU članice na granici da osigura da prelaz bude moguć jedino na mestima prelaza i tokom sati kad je granica otvorena.
"Naša je obaveza da to osiguramo i zato smo izgradili fizičku prepreku, jer nam je dnevno dolazilo 3.000 do 8.000 migranata. Naravno da smo imali kritika oko ograde, ali ja uvek pitam svoje kolege: Razumem kritiku, ali šta predlažete? A oni nemaju alternativu", rekao je on.
Upitan da li će Mađarska tužiti EU, budući da se snažno protivi kvotama za prijem izbeglica, koje su nedavno usvojene na Samitu EU, on kaže da se gledaju sve mogućnosti, ali nema još odluke o tome.
"To nije nemoguće, ali nisam video nikakav nacrt na osnovu kojeg bih mogao da kažem ima li ili nema smisla", rekao je Sijarto.
Kvote, ističe on, nemaju smisla i nisu fer, jer se, kako je rekao, govori o 120.000 ljudi, a izbeglica ima daleko više od toga.
“Samo u Mađarskoj je bilo oko 240.000 neregularnih migranata u ovoj godini, pa relokacija 120.000 ljudi i debata o tome nema smisla. Tu odluku je gotovo nemoguće sprovesti, jer ne znamo koliko će ih ukupno doći u EU", istakao je Sijarto.
Na pitanje šta Mađarska očekuje od Brisela, on kaže:
"Da evropska birokratija sagleda realne cifre, a ne da se bavi fikcijama oko obaveznih kvota".
On je dodao da je odluka takva da migranti moraju da se relociraju sa "vrućih tačaka", za koje se ne zna koje su, niti ima odluke gde će biti uspostavljene.
Prema njegovim rečima, EU bi trebalo da povrati kontrolu nad spoljnim granicama.
“Očigledno je da Grčka nije u stanju da brani te granice. Ne želimo da ih krivimo, jer je teško braniti granicu kakvu ima Grčka, koja izlazi na more. Ali, ipak je očigledno da oni ne mogu da zaštite granice, pa je zato potrebno uspostavljanje jedinstvene EU sile u te svrhe. Tek tada bi mogli da podržimo obavezni sistem kvota", rekao je on.
Trebalo bi, dodaje, odrediti koliko bi vojnika, policajaca, helikoptera, vozila, čamaca, carinika moralo staviti na raspolaganje za zaštitu granica.
On je istakao i problem sekundarnih migracija.
"Ko god da je lociran u Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj voleo bi da ide u Nemačku, a nema kontrole kretanja unutar Šengen zone. Da smo proveli vreme tražeći prava rešenja to bi bilo dobro, ali vreme koje smo proveli u debati o kvotama je bilo izgubljeno", uveren je mađarski ministar.
Sijarto smatra da bi trebalo bi da postoje svetske kvote, jer ne bi trebalo samo Evropa da nosi teret migranata, budući da su nestabilne zemlje kriznog regiona postale takve kakve su zbog međunarodnih političkih odluka, koje nije donosila samo EU, nego i drugi veliki igrači u svetskoj politici.
Mađarski diplomata je komentarisao kritike upućene Mađarskoj i navode da je Srbija bezbedna zemlja, navodeći da su one licemerne, jer je i Srbija kandidat za članstvo u EU.
On je ukazao da bi trebalo da postoji i saradnja sa Turskom i Rusijom, jer su najveći "izvori" migranata nestabilni regioni oko EU.
"Kako bi ih stabilizovali, potrebna nam je globalna saradnja. Bez Rusije, SAD, zalivskih država, Bliskog istoka, mi ne možemo da rešimo ove izazove i trebalo bi da razmislimo kako da sarađujemo s Rusijom na pragmatičan način baziran na zajedničkom poštovanju", kazao je on.
Kada bi bilo do njega, Sijarto smatra da bi najbolje bilo da se napravi lista prioriteta, a da na vrhu te liste bude zaštita granica.
Drugo, kako je dodao, bilo bi dobro da EU finansira centre za izbeglice u Turskoj, Jordanu, Libanu, kako bi migranti iz Sirije ostali što bliže svom domu, da bi, nakon konflikta, mogli brzo i da se vrate.
“Morali bi finansijski da pomognemo, jer oni ne mogu da podnesu taj teret. A, s druge strane, tako bi se smanjio pritisak na nas. Trebalo bi da sastavimo zajedničku listu bezbednih zemalja", poručio je Sijarto.
Aktuelna situacija bi mogla, kako je upozorio, da dovede Evropu u prethodno stanje da se uvode granice unutar Ssengen zone.
“Ukoliko Šengen zona bude ukinuta, to znači da ćemo imati unutrašnje granice, što će se odraziti negativno i na ekonomiju. Trenutno je slobodan protok robe, fabrike mogu da predvide lako kad će primiti opremu, ako bi se granice vratile, izgubila bi se predvidivost što bi donelo gubitke za evropsku industriju", zaključio je on.