Mas će biti saslušan 15. oktobra zvog referenduma o nezavisnosti 9. novembra 2014. koji je sazvao, saopštilo je katalonsko pravosuđe. Referendum je suspendovao ustavni sud Španije, ali je glasanje ipak održano kao neformalni plebiscit.

Na izborima za katalonski parlament u nedelju separatistički savez "Zajedno za da" na čijem je čelu Mas, osvojio je 62 od 135 mesta u parlamentu, šest manje od apsolutne većine. Mas je obećao da će pokrenuti proceduru za otcepljenje ako osvoji većinu.

Tužilaštvo optužuje Masa za neposlušnost, zloupotrebu javih fondova, uzurpaciju vlasti i ometanje pravde. Ako bude pokrenut sudski proces i bude proglašen krivim, Mas bi mogao dobiti zabranu držanja javne funkcije, ali i kaznu zatvora do jedne godine.

Mas je uoči glasanja za regionalni parlament ocenio da je to glasanja i o nezavisnosti, ali pored toga što njegov savez nije dobio većinu, partije koje se zalažu za otcepljenje su osvojile 48 odsto glasova, dok su partije koje se protiv nezavisnost dobile su 52 odsto glasova.

Mas do pre nekoliko godina nije bio zagovornik nezavisnosti, naprotiv, smatrao je da većina Katalonaca ne želi otcepljenje.

Ali, nakon što je Ustavni sud Španije ograničio autonomiju Katalonije 2010. godine i nakon odbijanja Madrida da dozvoli bilo kakav referendum, Mas je postao zagovornik nezavisnosti Katalonije, kao i još neki ugledni Katalonci.

Lider katalonskih "independista" Artur Mas potiče iz ugledne porodice, školovan je u najboljim privatnim školama i govori nekoliko jezika.

NEZAVISNOST AKO TREBA I SAMOZVANA

Katalonija će biti nezavisna - ako Madrid dozvoli referendum, onda će to biti učinjeno izjašnjavanjem građana, a u suprotnom nezavisnost će biti proglašena unilateralno, navode katalonski portali.

Portal Vilaveb najavljuje da će vlasti u Barseloni u narednih 18 mjeseci, koliko traje legalna procedura, raditi na platformi za proglašenje nezavisnosti od Španije.

Katalonija će uvesti nove političke funkcije, poput predsednika Republike i predsednika vlade. Artur Mas će, verovatno, biti privremeni predsednik republike, procenjuje portal.

Od 2012. godine Katalonci svakog 11. septembra izlaze na milionske proteste u Barseloni, na dan kada su 1714. godine ovaj grad osvojile francuska i španska vojska.

Kada su Katalonci nedavno zatražili da se izjasne na referendumu o nezavisnosti, Madrid je to odbio, mada se dve trećine parlamenta i 80 odsto institucija izjasnilo za njegovo održavanje.

Sada je, navode zagovornici nezavisnosti, kasno za pregovore.

Masovoj stranci u zagovaranju nezavisnosti pridružile su se i levičarske stranke, pa je Lista za nezavisnost tako dobila većinu u katalonskom parlamentu.

Skoro sve partije u Kataloniji sada rade na ostvarivanju plana o nezavisnosti, a Mas najavljuje da će se povući čim to bude ostvareno.

Novi saziv katalonskog parlamenta će prvi put zasedati 26. oktobra, a novog predsednika Katalonije će birati 9. novembra.