Jedan od lidera ruske reformske partije Savez desnih saga Boris Njemcov odustao je od učešća u trci za mesto predsednika Rusije, uz obrazloženje da je ishod već unapred poznat.
Jedan od lidera ruske reformske partije Savez desnih saga Boris Njemcov odustao je od učešća u trci za mesto predsednika Rusije, uz obrazloženje da je ishod već unapred poznat.
Njemcov je pozvao i druga dva predsednička kandidata, lidera komunista Genadija Zjuganova i bivšeg premijera Mihaila Kasjanova, da i oni povuku svoje kandidature.
"Pošto su druga dva kandidata, lider Liberalno-demokratske partije (LDPR) Vladimir Žirinovski i lider Demokratske partije Rusije Andrej Bogdanov pod kontrolom Kremlja, vaše učešće u predsednickoj kampanji daće joj legitimitet, i ja vas pozivam da odustanete", poručio je Njemcov Zjuganovu i Kasjanovu.
Ocenio je da će "predsednički izbori, kao i (nedavno održani) parlamentarni biti farsa, pošto kandidati nemaju jednake mogućnosti".
Njemcov je Zjuganova i Kasjanova pozvao i da se pridruže ultimatumu vlastima - zahtevima da se svim kandidatima obezbedi jednak pristup federalnim TV kanalima (Prvom, Rusiji i NTV), da u televizijskim debatama učestvuju svi kandidati, bez izuzetka, te da vlast ne koristi administrativne resurse u predizbornoj kampanji svog kandidata.
Pored toga, naveo je Njemcov, neophodno je ukidanje takozvane "top-liste" kojom je rukovodstvu TV kanala zabranjeno da predstavnike opozicije pozivaju u političke emisije.
Lider Saveza desnih snaga je, takodje, ocenio da će odbijanje vlasti da ispuni te "savršeno pravedne zahteve", za njih biti ozbiljna osnova da ne učestvuju u izborima.
Mihail Kasjanov je ranije izjavio da je spreman da se povuče iz predizborne trke, ako ne bude ispunjen niz uslova - a pre svega ravnopravan tretman kandidata u medijima.
Kasjanov je izjavio da pozdravlja odluku Njemcova, da podržava zahtev o održavanju poštenih izbora, ali da, za sada, nema osnova da se povlači iz predizborne trke.
U medjuvremenu, Centralna izborna komisija Rusije u sredu je zvanično registrovala kandidate Komunističke i Liberalno-demokratske partije, Genadija Zjuganova i Vladimira Žirinovskog, za predsedničke izbore, raspisane za 2. mart iduće godine.
Oko polovine Rusa ili 46 odsto namerava da na tim izborima glasa za kandidata vladajuće Jedinstvene Rusije Dmitrija Medvedeva, koga podržava aktuelni predsednik Vladimir Putin, dok bi za Žirinovskog glasalo sedam, a lidera komunista šest odsto birača, pokazuju rezultati ankete Fondacije Javno mnjenje.
Istovremeno, Vrhovni sud Rusije odbacio je žalbu na odluku CIK-a četvorice pretendenata na predsednički položaj, Olega Šenjina, Valerija Bespalova, Jurija Gudžabidzea i Nikolaja Zubkova.
Predstavnici nekadašnjeg sovjetskog disidenta Vladimira Bukovskog, kojem je kandidatura odbačena zbog toga što živi u Velikoj Britaniji, nisu se obraćali Vrhovnom sudu do sada, iako su to najavili.
Zjuganova (63) je kandidovala njegova partija na nedvnom kongresu, a on je do sada učestvovao više puta na predsedničkim izborima u nezavisnoj Rusiji.
U 1996. godini je sa Borisom Jeljcinom ušao u drugi krug i izgubio, a 2000. godine, kada je izabran Putin, za lidera komunista je glasalo nešto više od 29 odsto birača, dok na izborima 2004. nije učestvovao on, već Nikolaj Haritonov, koji je dobio nešto više od 13 odsto glasova.
Žirinovski (61) je, od osnivanja svoje partije 1991, učestvovao u svim parlamentarnim i predsedničkim izborima, osim 2004, kada je kandidat stranke bio Oleg Mališkin.
Konačna lista kandidata za novog šefa države biće poznata 27. januara.
(agencije)
Njemcov je pozvao i druga dva predsednička kandidata, lidera komunista Genadija Zjuganova i bivšeg premijera Mihaila Kasjanova, da i oni povuku svoje kandidature.
"Pošto su druga dva kandidata, lider Liberalno-demokratske partije (LDPR) Vladimir Žirinovski i lider Demokratske partije Rusije Andrej Bogdanov pod kontrolom Kremlja, vaše učešće u predsednickoj kampanji daće joj legitimitet, i ja vas pozivam da odustanete", poručio je Njemcov Zjuganovu i Kasjanovu.
Ocenio je da će "predsednički izbori, kao i (nedavno održani) parlamentarni biti farsa, pošto kandidati nemaju jednake mogućnosti".
Njemcov je Zjuganova i Kasjanova pozvao i da se pridruže ultimatumu vlastima - zahtevima da se svim kandidatima obezbedi jednak pristup federalnim TV kanalima (Prvom, Rusiji i NTV), da u televizijskim debatama učestvuju svi kandidati, bez izuzetka, te da vlast ne koristi administrativne resurse u predizbornoj kampanji svog kandidata.
Pored toga, naveo je Njemcov, neophodno je ukidanje takozvane "top-liste" kojom je rukovodstvu TV kanala zabranjeno da predstavnike opozicije pozivaju u političke emisije.
Lider Saveza desnih snaga je, takodje, ocenio da će odbijanje vlasti da ispuni te "savršeno pravedne zahteve", za njih biti ozbiljna osnova da ne učestvuju u izborima.
Mihail Kasjanov je ranije izjavio da je spreman da se povuče iz predizborne trke, ako ne bude ispunjen niz uslova - a pre svega ravnopravan tretman kandidata u medijima.
Kasjanov je izjavio da pozdravlja odluku Njemcova, da podržava zahtev o održavanju poštenih izbora, ali da, za sada, nema osnova da se povlači iz predizborne trke.
U medjuvremenu, Centralna izborna komisija Rusije u sredu je zvanično registrovala kandidate Komunističke i Liberalno-demokratske partije, Genadija Zjuganova i Vladimira Žirinovskog, za predsedničke izbore, raspisane za 2. mart iduće godine.
Oko polovine Rusa ili 46 odsto namerava da na tim izborima glasa za kandidata vladajuće Jedinstvene Rusije Dmitrija Medvedeva, koga podržava aktuelni predsednik Vladimir Putin, dok bi za Žirinovskog glasalo sedam, a lidera komunista šest odsto birača, pokazuju rezultati ankete Fondacije Javno mnjenje.
Istovremeno, Vrhovni sud Rusije odbacio je žalbu na odluku CIK-a četvorice pretendenata na predsednički položaj, Olega Šenjina, Valerija Bespalova, Jurija Gudžabidzea i Nikolaja Zubkova.
Predstavnici nekadašnjeg sovjetskog disidenta Vladimira Bukovskog, kojem je kandidatura odbačena zbog toga što živi u Velikoj Britaniji, nisu se obraćali Vrhovnom sudu do sada, iako su to najavili.
Zjuganova (63) je kandidovala njegova partija na nedvnom kongresu, a on je do sada učestvovao više puta na predsedničkim izborima u nezavisnoj Rusiji.
U 1996. godini je sa Borisom Jeljcinom ušao u drugi krug i izgubio, a 2000. godine, kada je izabran Putin, za lidera komunista je glasalo nešto više od 29 odsto birača, dok na izborima 2004. nije učestvovao on, već Nikolaj Haritonov, koji je dobio nešto više od 13 odsto glasova.
Žirinovski (61) je, od osnivanja svoje partije 1991, učestvovao u svim parlamentarnim i predsedničkim izborima, osim 2004, kada je kandidat stranke bio Oleg Mališkin.
Konačna lista kandidata za novog šefa države biće poznata 27. januara.
(agencije)
