Merkel i Oland: Ili "više Evrope" ili Evrope nema

"Moramo se bolje organizovati za prihvat izbeglica u EU. Moramo se pobrinuti da ljudi u velikim izbegličkim kampovima mogu da pronađu radna mesta, jer će u suprotnom gotovo sigurno krenuti ka nama. Moramo podići velike prihvatne centre za registraciju. Moramo pošteno raspodeliti teret izbeglica na sve zemlje članice EU", rekao je on.

Oland je naglasio da se mora uraditi više kako bi se pomoglo Grčkoj, Italiji, zemljama Balkana koje se teško nose s prihvatom velikog broja izbeglica i Turskoj.

Oland je poručio evroposlanicima da Evropa ne sme postati defanzivna, da mora da se suoči sa svojim strahovima i pokazati više odgovornosti i solidarnosti, aludirajući na pitanje šire od aktuelne izbegličke krize – pitanje veće centalizacije EU i prave "evropske vlade", među kojima prednjači Velika Britanija.

"Moramo da odlučimo da li hoćemo da imamo jaku Evropu ili ćemo imati kraj Evrope. Prošlo je 25 godina od ujedinjenja Nemačke i mi se još suočavamo s izazovima. Moramo se odlučiti da li želimo živeti u koherentnom jedinstvu u narednim stolećima ili želimo da se vratimo u 20 stoleće", izjavio je Oland.

Merkel je poručila poslanicima Evropskog parlamentaa da veliki broj izbeglica trajno menja dnevni red Unije i da će sve zemlje članice morati dugoh daha da rešavaju uzroke koji dovode do ovih masovnih migracija.

"Sada je potrebno više Evrope. EU je zajednica vrednosti, od toga se ne sme odustati. Neće nekoliko zemalja same rešavati izbegličku krizu, veććemo to činiti svi zajedno. Ne smemo se vratiti u okvire nacionalnih država i odlučivanja u okviru nacionalnih država", izjavila je Merkel.

Nemačka kancelarka naglasila je da se mora jasno staviti do znanja ekonomskim emigrantima da ne mogu ostati u Evropi, jer je to jedini način da se pomogne ljudima koji imaju prava na međunarodnu pomoć.

"Potrebno je omogućiti izbeglicama da se lakše integrišu u evropska društva. Njihova odgovornost je da nauče jezik i poštuju naša pravila. Naša odgovornost je da u njima vidimo ljude, a ne anonimnu masu, čak i onda kada oni ne mogu ostati kod nas", izjavila je Angela Merkel.

Tokom svog obraćanja evroposlanicima Angela Merkel je konstatovala da se Dablinski sporazum pokazao kao neupotrebljiv i nedovoljan, kao i da se ona zauzima za novi dogovor u okviru EU i ravnomernu raspodelu tereta izbeglica na svih 28 zemalja članica.

Zajedničko obraćanje Olanda i Merkelove Evropskog parlamenta obeležilo je 25 godina od ujedinjenja Nemačke, ali je predstavljalo simboličan gest evropskog ; jedinstva u trenutku kada se EU suočava s dubokim podelama. U novembru 1989. godine francuski predsednik Fransoa Miteran i nemački kancelar Helmut Kol obratili su se poslanicima Evropskog parlamenta posle pada Berlinskog zida.