Mogućnost za uključivanje NATO snaga u rešavanje krize se povećala nakon što su ruski avioni, koji bombarduju položaje Islamske države u Siriji, narušili vazdušni prostor Turske.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg upozorio je Rusiju da NATO situaciju shvata ozbiljno i da su već ojačali svoje kapacitete i rasporedili snage, posebno u Turskoj.

"NATO je spreman i sposoban da odbrani svoje saveznike, uključujući Tursku, od bilo kakvih pretnji... U Siriji smo videli uznemiravajuću eskalaciju vojnih aktivnosti Rusije. Mi ćemo proceniti najnoviji razvoj situacije i njene posledice za bezbednost alijanse", rekao je on.

Kao je dodao, to se posebno odnosi na nedavno kršenje vazdušnog prostora NATO, koje su izvele ruske vazdušne snage.

Američki medij podseća da je na početku rata vojno vazduhoplovstvo Sirije koristilo svoju nadmoć da bi bombardovalo pobuljeničke položaje, ali je kasniji razvoj događaja uticao na status sirijske vojske, zbog čega je ruska intervencija postala od ključne važnosti za režim sirijskog predsednika Bašara al Asada.

Prvobitno, rat je premešten u glavna urbana područja, gde je bilo teško napraviti taktičke akcije, mada su sirijski helikopteri i dalje redovno ispuštali barel bombe.

Većina sirijskih vazdušnih baza za borbene avione i helikoptere je zaplenjena i uništena, što je imalo veliki uticaj na Asadove snage da zadrže teritorije.

SAD i njihovi saveznici u regionu počeli su da bombarduju položaje ISIS u Siriji u avgustu 2014. godine, primenjujući sličan obrazac kao i u Iraku, podseća CNN.

Pored koalicije okupljene oko SAD, kojoj pripadaju Bahrein, Jordan, Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Velika Britanija, Turska i Francuska su sprovodile napade na položaje ISIS, dok su se Holandija i Australija ograničile na Irak.

AMERIKANCI NESPREMNI DOČEKALI RUSKO BOMBARDOVANJE SIRIJE

Neočekivani talas vazdušnih napada Rusije na mete ISIS u Siriji zatekao je SAD nespremnim, iako je Vašington imao informacije o pojačanom prisustvu Rusije u toj zemlji, piše "Vašington post".

Pozivajući se na višeg zvaničnika administracije predsjednika Baraka Obame, list navodi da je Bela kuća znala da je Rusija od drugih zemalja zatražila dozvolu preleta teretnih i borbenih aviona, te da je bilo jasno da se sprema nešto veliko.

List piše da iako je Rusija kasnije rasporedila borbene avione i timove vojnih savetnika u Siriji, čini se da su SAD zatečene serijom vazdušnih napada koje je Moskva pokrenula prošle sedmice.

"Napadi su naneli štetu krhkoj američkoj strategiji obuke lokalnih snaga za borbu protiv džihadista", piše list, dodajući da cela situacija postaje izvor tenzija unutar same američke administracije.

Pozivajući se na neimenovane zvaničnike, list navodi da je posebno direktor Centralne obavještajne agencije (CIA) Džon Brenan izrazio nezadovoljstvo neaktivnošću Bele kuće.

CIA nije željela da komentariše bilo koji aspekt svoje uloge u Siriji.

"Američke špijunske agencije sada se suočavaju sa pitanjima o mogućem obimu i trajanju ruske kampanje, kao i posledicama koje će da pretrpi program CIA, koji je pokrenut pre dve godine, a koji podrazumeva podršku i obuku umerenih pobunjeničkih snaga u Siriji", navodi list.