Okupljeni su se prošetali do trga na kojem se nalazi bista Karla Marksa, nadomak Kremlja. Mnogi su nosili crvene zastave i slike lidera Oktobarske revolucije Vladimira Iljiča Lenjina.

Skup, koji je predvodio lider ruskih komunista Genadij Zjuganov, održan je odmah posle vojne parade organizovane u znak sećanja na istorijsku paradu 7. novembra 1941. godine, čiji su učesnici direktno otišli na prvu liniju fronta, nekoliko desetina kilometara od Moskve da se bore protiv nacista.

Za mnoge Ruse, posebno starije građane i osobe nostalgične prema Sovjetskom Savezu, današnji dan je "Dan Velike revolucije" 23. oktobra (po starom kalendaru) 1917. godine, koji se u sovjetsko doba obeležavao s velikom pompom. Taj dan je i dalje neradni dan u Belorusiji i Kirgiziji, bivšim sovjetskim republikama.

ŽRTVE KOMUNIZMA ZABORAVLJENE

Oktobarska revolucija, koja je kao komunistička nasledila liberalnu revoluciju iz februara iste godine (23. februara po julijanskom kalendaru) otvorila je put za političke represije i glad u narednim decenijama, koje današnji poštovaoci negiraju.

Prema zvaničnim ruskim podacima četiri miliona ljudi je zvanično okrivljeno (veći broj zvanično nije nigde ni zaveden) za "kontrarevolucionarnu delatnost i druge teške zločine protiv države" u periodu staljinizma 1921-1953. Od toga je 800 hiljada osuđeno na smrt i streljano a oko 600 hiljada umrlo je u zatvorima. Vrhunac represalija je veliki teror 1937-1938. godine kada je streljano čak 700 hiljada ljudi.

Na ove sumorne brojke trebadodati i žrtve nasilne kolektivizacije 1932-1933. godine, kada je zbog konfiskacije letine od gladi umrlo, procenjuje se, oko osam miliona ljudi (od toga polovina u Ukrajiini).