Iračani su u velikom broju izašli na opšte izbore, uz značajan odziv i predstavnika sunitske zajednice koja je bojkotovala prethodne izbore.
Prema prvim procenama, Ujedinjena iračka alijansa, koju čini koalicija šiitskih stranaka, osvojila je 57 odsto glasova.
Kako je preneo Rojters, pozivajući se na ispitivanje više od 500 birača širom Iraka, glavni konkurent šiitskoj koaliciji je savez stranaka koji predvodi bivši irački premijer, takodje šiit, Ijad Alavi.
Predsednik Izborne komisije Husein Hendevi rekao je da prvi nezvanični rezultati pokazuju da je do 17 časova po lokalnom vremenu glasalo oko 10 miliona birača, odnosno 67 odsto.
Na prethodnim izborima, 30. januara, odziv je bio 58 odsto.
Konačni rezultati biće poznati najranije za dve nedelje.
Od 275 mesta u parlamentu, 230 se raspodeljuje na 18 provincija, dok će 45 mesta pripasti strankama koje na nivou provincija ne budu osvojile poslaničko mesto, ali budu postigle dobar rezultata na nacionalnom planu.
Glasanje je uglavnom proteklo mirno, što će izvesno pojačati nade američke administracije da će obrazovanjem stabilne vlade u Iraku biti stvoreni uslovi za povlačenje njihovih snaga.
Prethodni izbori, u januaru, protekli su u sasvim drugačijoj atmosferi, uz 40 žrtava širom zemlje.
Prema prvim procenama, Ujedinjena iračka alijansa, koju čini koalicija šiitskih stranaka, osvojila je 57 odsto glasova.
Kako je preneo Rojters, pozivajući se na ispitivanje više od 500 birača širom Iraka, glavni konkurent šiitskoj koaliciji je savez stranaka koji predvodi bivši irački premijer, takodje šiit, Ijad Alavi.
Predsednik Izborne komisije Husein Hendevi rekao je da prvi nezvanični rezultati pokazuju da je do 17 časova po lokalnom vremenu glasalo oko 10 miliona birača, odnosno 67 odsto.
Na prethodnim izborima, 30. januara, odziv je bio 58 odsto.
Konačni rezultati biće poznati najranije za dve nedelje.
Od 275 mesta u parlamentu, 230 se raspodeljuje na 18 provincija, dok će 45 mesta pripasti strankama koje na nivou provincija ne budu osvojile poslaničko mesto, ali budu postigle dobar rezultata na nacionalnom planu.
Glasanje je uglavnom proteklo mirno, što će izvesno pojačati nade američke administracije da će obrazovanjem stabilne vlade u Iraku biti stvoreni uslovi za povlačenje njihovih snaga.
Prethodni izbori, u januaru, protekli su u sasvim drugačijoj atmosferi, uz 40 žrtava širom zemlje.
Izbori protekli "mirno" - četiri žrtve širom zemlje
Suniti, koji su uglavnom bojkotovali januarske izbore, u velikom broju pohrlili su na birališta, dodatno podstaknuti obećanjem pobunjenika da će im pružiti zaštitu.
Tako je u Faludži, nekadašnjem snažnom uporištu pobunjenika, na izbore izašlo 70 odsto glasača, naveli su lokalni zvaničnici.
Sličan odziv zabeležen je i u kurdskim sredinama, na severu, i u mestima sa šiitskom većinom, na jugu zemlje.
Izbori su protekli mirno, a takav tok nije se mogao naslutiti u jutarnjim časovima, kad je po otvaranju birališta snažna eksplozija uzdrmala Bagdad, i to takozvanu "zelenu zonu", deo grada gde je bezbednost na visokom nivou i gde se nalaze ambasade SAD i Velike Britanije.
U eksploziji su ranjene tri osobe, medju njima i američki marinac.
Dve osobe su poginule u minobacačkom napadu u Mosulu i Tel Afaru.
Ministar unutrašnjih poslova je naveo da je jedan bombaš samoubica ubijen u Bagdadu i da je jedan uhapšen u istočnom delu grada.
Vojska SAD je saopštila da je jedan marinac ubijen u Ramadiju.
Na relativno miran tok izbora verovatno je uticala trodnevna zabrana saobraćaja, i to što je oko 6.000 birališta obezbedjivalo 200.000 iračkih policajaca i vojnika, dok je u pripravnosti bilo i oko 160.000 američkih vojnika.
Parlamentarni izbori, na kojima je pravo glasa imalo više od 15,5 miliona birača, predstavljaju poslednju etapu političke tranzicije te zemlje nakon američke invazije, u martu 2003. godine, i svrgavanja režima Sadama Huseina.
Oni predstavljaju treće i najznačajnije izjašnjavanje gradjana Iraka u ovoj godini. Prethodno su održani opšti izbori 30. januara, a zatim je 15. oktobra organizovan referendum o novom Ustavu.
(agencije)
Tako je u Faludži, nekadašnjem snažnom uporištu pobunjenika, na izbore izašlo 70 odsto glasača, naveli su lokalni zvaničnici.
Sličan odziv zabeležen je i u kurdskim sredinama, na severu, i u mestima sa šiitskom većinom, na jugu zemlje.
Izbori su protekli mirno, a takav tok nije se mogao naslutiti u jutarnjim časovima, kad je po otvaranju birališta snažna eksplozija uzdrmala Bagdad, i to takozvanu "zelenu zonu", deo grada gde je bezbednost na visokom nivou i gde se nalaze ambasade SAD i Velike Britanije.
U eksploziji su ranjene tri osobe, medju njima i američki marinac.
Dve osobe su poginule u minobacačkom napadu u Mosulu i Tel Afaru.
Ministar unutrašnjih poslova je naveo da je jedan bombaš samoubica ubijen u Bagdadu i da je jedan uhapšen u istočnom delu grada.
Vojska SAD je saopštila da je jedan marinac ubijen u Ramadiju.
Na relativno miran tok izbora verovatno je uticala trodnevna zabrana saobraćaja, i to što je oko 6.000 birališta obezbedjivalo 200.000 iračkih policajaca i vojnika, dok je u pripravnosti bilo i oko 160.000 američkih vojnika.
Parlamentarni izbori, na kojima je pravo glasa imalo više od 15,5 miliona birača, predstavljaju poslednju etapu političke tranzicije te zemlje nakon američke invazije, u martu 2003. godine, i svrgavanja režima Sadama Huseina.
Oni predstavljaju treće i najznačajnije izjašnjavanje gradjana Iraka u ovoj godini. Prethodno su održani opšti izbori 30. januara, a zatim je 15. oktobra organizovan referendum o novom Ustavu.
(agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.